​EU ne bi trebalo da se meša u unutrašnja pitanja Srbije

Živimo u vremenu kada, zbog velikog broja međunarodnih konflikata, sigurnost građana Evrope više nije nešto što se podrazumeva, kaže za „Politiku” Andrej Poglajen, član Slovenačke demokratske stranke Janeza Janše. On je nedavno boravio u Briselu na konferenciji Evropske unije o bezbednosti i strateškom planiranju, odakle je došao u Beograd. Prema njegovim rečima, trenutne geopolitičke okolnosti jasan su signal da bi EU trebalo da postavi precizne kriterijume kandidatima za članstvo, jer je bezbednost Starog kontinenta prioritet. „Šarl Mišel je prilikom posete Bledskom strateškom forumu 2022. godine rekao da je plan da sve zemlje zapadnog Balkana uđu u EU do 2030. Ove države pripadaju Evropi i mesto im je u uniji. One mogu doprineti zajednici i ekonomski i demografski, a naša stranka će nastaviti da se zalaže da se pregovori ubrzaju”, kaže Poglajen za „Politiku”.

Kako konkretno Slovenija može pomoći Srbiji na tom evropskom putu?

Sve države bivše zajedničke socijalističke republike koje se približavaju EU mogu gledati na Sloveniju kao na dobar primer nekoga ko je brzo sproveo celokupan proces EU integracije. Naša država aktivno sarađuje sa Srbijom kada se radi o procesima prilagođavanja sistemima EU, i tu pre svega mislim na zakonske okvire. Dok je Janez Janša bio premijer, Slovenija se smatrala predvodnicom za zemlje zapadnog Balkana na evropskom putu. Ipak, čini mi se da je trenutna vlast izgubila taj status zbog pogrešnih spoljnopolitičkih poteza. Pored toga što se radi o pogrešnom vođenju spoljne politike, ovo mi je lično neprihvatljivo kao nekome ko aktivno sarađuje sa Srbijom.

Gde još vidite prostor za saradnju između naše dve zemlje?

Veliki broj slovenačkih kompanija ima ispostave u Srbiji, a neke su čak i premestile svoje sedište ovde. Politika vaše vlade je usmerena ka tome da se preduzetnicima omogućava razvijanje. To su niski porezi, pomoć pri dobijanju građevinskih dozvola za industrijske zone, smanjena birokratija... Takođe, Vojvodina je poznata po poljoprivredi. Čitava Evropa, pa i svet ulaze u fazu kada je prehrana jedan od ključnih problema, a Srbija tu može mnogo toga da ponudi.

Kako gledate na činjenicu da se Beograd neretko nalazi na meti kritika iz Brisela?

Nedavno smo videli veliki pritisak stranaka levice u Evropskom parlamentu na vašu zemlju zbog navodnih nedemokratskih izbora, u čemu su, nažalost, prednjačile slovenačke Socijaldemokrate, koje su i pokrenule ceo proces. Sve ovo sputava Srbiju po pitanju evrointegracija. Verujem da mi moramo da prihvatimo da svaka država ima pravo da samostalno odlučuje o svom izboru. To je osnovno načelo demokratije koje se vrši tako što ljudi izađu na izbore, a EU, koja je osnovana kao ekonomska zajednica, ne bi smela sebi da daje za pravo da se meša u unutrašnja politička pitanja zemalja članica ili kandidata.

Nedavno ste u parlamentu pokrenuli istragu o navodnim finansijskim malverzacijama premijera Roberta Goloba. Za šta ga konkretno optužujete?

Pre nego što je postao predsednik vlade, Robert Golob je bio direktor državnog preduzeća GEN-I, koje se bavi elektroprivredom. Otkriveno je da je Golob u tom periodu nezakonito prebacio oko 103.000 evra sadašnjoj generalnoj sekretarki svog Pokreta „Sloboda” preko fiktivnog ugovora. To je samo kap u moru stvari koje je GEN-I Roberta Goloba radio, crpeći time novac iz državnog preduzeća, pričamo o iznosu od preko 100 miliona evra. U Srbiji je poznata priča i da je tzv. kosovski ambasador u Ljubljani Martin Berišaj imao ugovor o savetovanju sa GEN-I, koji je iznosio 50.000 evra godišnje, a taj novac je, navodno, završio za kampanju Albina Kurtija. Takođe, Golob je 2022. postao vlasnik preduzeća „Star Solar”, sa kojim je poslovalo preduzeće „Borzen d. o. o.”, čije vlasništvo i skupštinu predstavlja vlada Republike Slovenije. Po zakonu, javni funkcioneri ne mogu da budu vlasnici firmi. Za vreme kampanje pred izbore 2022. otkriveno je da Golob u Rumuniji ima račun na koji je položena velika količina novca. Ali on to nikad nije pojasnio. Samo je rekao da mu je bio ukraden identitet i da je neko na njegovo ime otvorio račun. To je malo paradoksalno, jer kada neko izvrši prevaru, obično se dešava da vam ukrade novac, a ne da ga uplati. Mislim da će to biti jedna od najvećih afera u istoriji nezavisne Slovenije.

Sa 23 godine, vi ste najmlađi parlamentarac u slovenačkom parlamentu. Koliko je bitna uloga mladih u politici?

Ja sam 2018. izabran za gradskog odbornika, kao najmlađi u istoriji zemlje, a 2022. ušao u parlament. Sve je išlo korak po korak. U čitavoj EU vidimo talas gde mladi preuzimaju najviše državne funkcije. Kao primer imamo bivšeg kancelara Austrije Sebastijana Kurca, koji sa 27 godina postao ministar spoljnih poslova. U Sloveniji često kažemo da ništa o mladima ne treba odlučivati bez mladih, jer su stariji izgubili osećaj za probleme novih generacija.