Misterija američke luke u Gazi

Pregovori o primirju i dalje su u zastoju, pa je počela velika trka s vremenom, u kojoj države i humanitarne agencije pokušavaju da od gladi spasu najmanje pola miliona ljudi u pojasu Gaze. Međutim, otvaranje kopnenih i pomorskih koridora nosi skrivenu opasnost koju Palestinci smatraju realnom.

Galopirajuća humanitarna kriza navela je i Vašington, koji Izraelu svake godine šalje vojnu pomoć od tri milijarde dolara, da se, barem retorički, pridruži horu kritičara izraelskih blokada dotura pomoći. Amerikanci planiraju da za manje od dva meseca u gradu Gazi podignu provizornu luku.

Da li će se koristiti za saobraćaj u dva pravca: sa Kipra bi se dopremala pomoć, a brodovi bi u povratku evakuisali palestinske izbeglice? Zašto se ne koristi izraelska luka Ašdod, koja ima svu neophodnu infrastrukturu i logistiku, pitaju se analitičari koji, kao i Palestinci, strahuju da će se luka u Gazi pretvoriti u tačku egzodusa.

Da li je reč o tajnom planu koji bi postupno omogućio ostvarivanje zamisli izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da „isprazni” od ljudi metodično razoren pojas: oko 60 odsto zgrada je oštećeno, 45 procenata potpuno uništeno, uključujući škole, bolnice, džamije i hiljade domova. Gde da se vrate?

Egipat je, u dogovoru s Palestincima, blokirao svoju granicu s Gazom i sprečio da se oni rasele po Sinaju. Ostaje Kipar, koji bi poslužio kao baza za stacioniranje i raseljavanje izbeglica. Vlada u Nikoziji je pod snažnim pritiskom da prihvati plan s kojim nije saglasna, u strahu da bi se veliki broj Palestinaca zadržao na teritoriji ostrva, ali bi mogla da se složi ukoliko zauzvrat dobije sporazum s Izraelom o podmorskoj eksploataciji gasa u istočnom Mediteranu.

Amerikanci bi angažmanom oko pomoći ublažili kritike sveta da svojom „bezrezervnom” podrškom Netanjahuu podstiču rat u kojem je već stradalo više od 31.000 Palestinaca, mahom žena i dece. S druge strane, van vizure javnosti, SAD bi pomogle da ekstremno desničarska izraelska vlast realizuje viziju stvaranja biblijskog Erec Izraela sa što manje Palestinaca i u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali. Strah Palestinaca da se humanitarna kriza iskoristi na taj način nije bez osnova.

Šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj direktno je optužio Izrael da glad koristi kao „oružje rata”. „Ne samo da nemaju hranu, nemaju lekove, a u mnogim slučajevima ni krov nad glavom”, izjavio je jedan humanitarac UN. Svet je ogorčen što je kampanja izgladnjivanja postala deo borbenog arsenala, ali Netanjahu ponavlja da neće prekinuti operacije sve do konačnog „uništenja” militantnog Hamasa.

Ipak, pod pritiskom međunarodne javnosti i posle opomene od najbližeg saveznika u Beloj kući da bi takvim ponašanjem mogao da nanese velike štete svojoj zemlji, Netanjahu je počeo da popušta. Otvaraju se kopneni i pomorski putevi dotura pomoći.

Izrael je dopustio da šest kamiona Svetskog programa za hranu, agencije UN, prođe novim vojnim putem do grada Gaze kako bi dopremili hranu za oko 25.000 ljudi, što je prva uspešna isporuka pomoći u poslednje tri nedelje. Humanitarni radnici svesni su da je to malo i posebno insistiraju da se otvore kopneni koridori ka severu pojasa Gaze, gde je ostalo oko 250.000 Palestinaca koji su na ivici gladi. Program UN za hranu saopštio je da obustavlja operacije na severu.

Pošto je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila uspostavljanje pomorskog koridora, španski brod simboličkog imena „Otvorene ruke” krenuo je iz kiparske luke Larnaka sa 200 tona hrane, što je prvi test efikasnosti novog pomorskog puta pomoći. Američki i jordanski vojnici nastavljaju da bacaju pomoć iz vazduha. Sve to zajedno dovoljno je tek za oko deset procenata stanovnika pojasa Gaze.

Zvaničnici UN žale se na izraelski proces inspekcije sadržaja paketa pomoći kako ona ne bi dospela do Hamasa. Filipe Lazarini, šef agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA), naveo je bizaran primer: Izrael je zabranio prolazak kamiona s medicinskom pomoći za decu jer su u paketima bile i makaze, koje su zabranjene zato što mogu da imaju „dvostruku” upotrebu.

Isporuka i distribucija pomoći već su suočene s velikim preprekama. Uništena infrastruktura i razbijene palestinske policijske snage učinile su da podela postane haotična, često propraćena pljačkama ili odlaskom pomoći na crna tržišta. Palestinska vlast iz Ramale odbila je izraelski predlog da naoružani civili u Gazi, koji nemaju veze sa Hamasom, nadgledaju raspodelu.

Pomoć je počela da stiže, ali svetski lideri i humanitarne organizacije upozoravaju da je, imajući u vidu razmere gladi, sve to daleko od neophodnog da se spreči tragedija koja je na pomolu. „Istina je da je pomoć koja sada ide u Gazu daleko od dovoljne. Potrebne su nam stotine kamiona, a ne tek nekoliko”, poručio je američki predsednik Džozef Bajden, koji se angažovao tek kad se ispostavilo da bi njegov nekritički stav prema Izraelu, stavljanje veta na rezolucije Saveta bezbednosti o prekidu vatre i ignorisanje patnji Palestinaca mogli da utiču na rezultat novembarskih izbora.

Ono što je ljudima u Gazi neophodno i više od kamiona i brodova jeste primirje. Ako prekid vatre nije dogovoren ni za sveti islamski mesec ramazan, kada će? Netanjahu daje do znanja da ne odustaje od kopnene ofanzive na Rafu, gde se sada nalazi većina Palestinaca. Ismail Hanije, šef političkog biroa Hamasa, kaže da pokret otpora ne može da protraći žrtve palestinskog naroda tako što bi podlegao planovima izraelskog premijera. Deluje kao da je krug zatvoren.