Biser u filmskim školjkama

26. SOLUN DOK

Solun – Nijednog trenutka ne gubeći razigranost, raskošan i šarmantan filmski jezik, fokus na srž teme s kojom je obuhvaćena različitost od ekoloških do političkih gledišta, neuobičajeni dugometražni dokumentarac „Zadržavajući plimu” američke autorke Emili Paker uneo je u takmičarski program „Film napred” neočekivanu stvaralačku svežinu.

Pakerova je od ekološke priče o školjkama ostrigama ili kamenicama, kako se kod nas češće zovu, čije brojne životne cikluse prati u Njujorku kao nekadašnjoj prestonici ostriga, načinila impresionistički hibridni dokumentarac i neku vrstu filmske poeme o moru, ukusu, polu, zajednici, životnoj sredini i fluidnosti samog života, pune lepote i iznenađenja. Preplićući činjenice i podatke sa ličnim iskustvima, arhivski materijal sa kinematografskim živopisnim prikazima, Pakerova pripoveda o duhovima ostriga koji sada proganjaju grad kroz čudne likove što otelotvoruju drevni mit, zanemarenu istoriju i biologiju i školjkaše koji su svojevremeno izgradili delove Njujorka. Aktivni ekolozi vraćaju sada ostrige, ta složena dvopolna živa bića, u njegove luke. Ova školjka postaje ikona prirode od koje se uči mnogo o našem opstanku, a film menja svoj oblik i pravac na isti način na koji ona menja svoj pol tokom životnog ciklusa.

U „Zadržavajući plimu” kao dokumentarno-poetskoj meditaciji o njujorškim ostrigama i njihovim transformacijama pred neizvesnom budućnošću, Emili Paker poziva i na egzistencijalno preispitivanje održive budućnosti, otvarajući mesta i za narative o primarnom kapitalizmu i kapitalističkom urbanom individualizmu, vezama sa vodom i međugeneracijskim kvir kolektivom. Žena proguta biser, vagon metroa pada na dno okeana, potop probija kroz pukotine Njujorka, školjke ostriga se otvaraju i pažljivo vraćaju u more, hor uzgajivača, restorandžija, kuvara, ribara, aktivista i pejzažnih arhitekata predstavljaju mnoge životne cikluse ostrige. Obrazovni snimci o ekološkoj ulozi školjkaša, navikama parenja, zajedničkom životu i istorijskom prisustvu, dobijaju novo značenje i flertuju sa mitskim. Podvodni plesovi i poetska obraćanja mešaju ljudski i neljudski svet. Ostriga kao filter za vodu, hvatač ugljenika, barijera od oluje i stvaralac staništa prevazilazi svoj ekološki smisao i postaje čudesni simbol mogućeg opstanka grada uprkos klimatskim promenama i mogućim ekološkim katastrofama.

„Uprkos sumornoj perspektivi, ljudi čine sve što mogu da izbegnu najgore efekte klimatskih promena. Nedavni izveštaji Odeljenja za zaštitu životne sredine Njujorka pokazuju da je voda u luci čistija nego što je bila u poslednjih sto godina, uglavnom zahvaljujući naporima ekoloških organizacija i aktivista koji rade za budućnost”, kaže filmska autorka, dodajući da je njen film „napravljen sa intersekcionalnim kvir vrednostima i praksama”.

Emili Paker sebe definiše kao „nebinarnog kvir filmskog stvaraoca koji radi sa subjektom koji redovno menja svoj pol kao deo sopstvenog reproduktivnog procesa”. Za nju je, kaže, bilo važno da stvori viziju kulturne ekonomije ostriga koja je slavila ekološko herojstvo kroz kvir perspektivu.

„Moj film izbegava krute definicije ili hijerarhiju izvora znanja. Konceptima je dozvoljeno da se sudaraju i mešaju. Granice se brišu između dokumentarnog i fikcije, ekologije i ekonomije, pojedinca i zajednice, hrane i živih bića, kamenica i ljudi, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Film je oblikovan ciklično, kao rekurzivni talasi koji se vraćaju na kratke susrete sa subjektima, a svaki ponovni pregled otkriva nove mogućnosti”, kaže Pakerova dodajući da su njeni kreativni izbori duboko ukorenjeni u istraživanju i da „uključuju i istoriju crnaca, starosedelaca, imigranata i radničke klase” i da „podrivaju klasične konotacije bogatstva i heteroseksualne afrodizijske namene ostriga”.

Ova njujorška eksperimentalna autorka i montažer sa interesovanjem za hibridne filmske formate posebno ističe značaj kolektiviteta tokom nastanka dokumentarca „Zadržavajući plimu”. Pakerova u Solunu kaže: „Snimanje ovog filma mi je pokazalo da pred nemogućim kolektivna akcija otvara stvarne i impresivne mogućnosti.”