Ma­kron je i za rat i za mir

Slo­bo­dan Sa­mar­dži­ja

„Uko­li­ko me pred­sed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin po­zo­ve, sva­ka­ko ću po­di­ći te­le­fon­sku slu­ša­li­cu”, po­ru­čio je šef fran­cu­ske dr­ža­ve Ema­nu­el Ma­kron. „To je mo­ja oba­ve­za i spre­man sam da sa­slu­šam sva­ki nje­gov pred­log. Ulo­ga Fran­cu­ske i je­ste da bu­de ključ­ni fak­tor u ukra­jin­skom ra­tu. S jed­ne stra­ne mo­ra­mo na sva­ki na­čin da po­mog­ne­mo Ukra­ji­ni ne bi li una­pre­di­la svo­je od­bram­be­ne spo­sob­no­sti, ali isto­vre­me­no mo­ra­mo da ra­di­mo i na pro­mo­ci­ji de­e­ska­la­ci­je. Da po­stig­ne­mo tra­jan i fer mir. Uko­li­ko Pu­tin u tom smi­slu pred­lo­ži ne­što, sva­ka­ko ću sa­slu­ša­ti nje­go­vu po­nu­du”, po­tvr­dio je Ma­kron u in­te­r­vjuu za jed­nu ukra­jin­sku te­le­vi­zij­sku sta­ni­cu, od­go­va­ra­ju­ći na po­ziv Mo­skve Pa­ri­zu na za­jed­nič­ko de­lo­va­nje u ci­lju okon­ča­nja dra­me u biv­šoj so­vjet­skoj re­pu­bli­ci.

Ne­ma sum­nje da pr­vi čo­vek Fran­cu­ske upor­no na­sto­ji da oja­ča svo­ju ulo­gu evrop­skog li­de­ra kad je reč o ra­tu na is­to­ku kon­ti­nen­ta. Nje­go­ve iz­ja­ve kre­ću se od onih ra­to­bor­nih, u ko­ji­ma po­zi­va na sla­nje voj­ni­ka za­pad­ne ali­jan­se u Ukra­ji­nu, do ape­la na pri­mir­je ko­je bi bi­lo usta­no­vlje­no to­kom Olim­pij­skih iga­ra ko­je bi ovo­ga le­ta tre­ba­lo da bu­du odr­ža­ne u Pa­ri­zu. Ne­ka­ko u tom ko­lo­ple­tu iz­ja­va je i naj­no­vi­ja, u ko­joj ja­sno sta­vlja do zna­nja da ne­će pri­zna­ti re­zul­ta­te pred­sed­nič­kih iz­bo­ra u Ru­si­ji na ko­ji­ma je Pu­tin pre­moć­no po­be­dio. „Ne mo­gu da če­sti­tam ne­ko­me ko je iz­bo­re obe­le­žio smr­ću čo­ve­ka (Alek­se­ja Na­valj­nog) ko­ji se bo­rio za plu­ra­li­zam”, pre­ne­li su fran­cu­ski me­di­ji Ma­kro­no­ve re­či.

Pod­se­ti­mo, Fran­cu­ska je pro­te­klih me­se­ci u ve­li­koj me­ri uz­dr­ma­na so­ci­jal­nim bun­tom po­ljo­pri­vred­ni­ka i dru­gih ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva, iza­zva­nim manj­kom ener­ge­na­ta, ra­stom ce­na, gu­bit­kom uti­ca­ja u pod­sa­har­skim ze­mlja­ma ko­je je ve­ko­vi­ma dr­ža­la u ko­lo­ni­jal­nom sta­tu­su, na­va­lom mi­gra­na­ta, dra­stič­no po­ve­ća­nim iz­da­ci­ma za na­o­ru­ža­nje, vi­dlji­vim dis­tan­ci­ra­njem SAD od evrop­skih zbi­va­nja... Na­rav­no, ne od­no­si se sve po­me­nu­to sa­mo na ze­mlju Ga­la, ali uma­nje­nje ko­he­zi­je unu­tar Evrop­ske uni­je do­pri­ne­lo je i ja­ča­nju me­đu­sob­nih ani­mo­zi­te­ta i sla­blje­nju sa­rad­nje, po­seb­no na voj­nom pla­nu. Kao da su se Evro­plja­ni, sva­ko za se­be, okre­nu­li unu­tra­šnjim pro­ble­mi­ma i vi­še gle­da­ju ka­ko da obez­be­de funk­ci­o­nal­nost dru­štva unu­tar sop­stve­nih dr­žav­nih gra­ni­ca, a ma­nje u okvi­ri­ma za­jed­ni­ce.

S tim sa­zna­nji­ma, re­klo bi se, Fran­cu­ska ula­zi u iz­bo­re za Evrop­ski par­la­ment za­ka­za­ne za 9. jun. Ali. za raz­li­ku od pred­sed­nič­kog iz­ja­šnja­va­nja u Ru­si­ji, ov­de su u igri ra­di­kal­ni le­vi­ča­ri, ze­le­ni, so­ci­jal­de­mo­kra­ti, cen­tri­sti i li­be­ra­li, kon­zer­va­tiv­ci, na­ci­o­na­li­sti i su­ve­re­ni­sti, de­sni­ča­ri i još mno­gi dru­gi...

A upra­vo le­vi­ča­ri tvr­de da su oni je­di­ni ko­ji mo­gu da obez­be­de mir u Ukra­ji­ni i do­pri­ne­su smi­ri­va­nju ha­o­sa na Bli­skom is­to­ku. „Ne po­sto­ji voj­no re­še­nje za rat na is­to­ku Evro­pe”, sma­tra Žan Lik Me­lan­šon, kri­ti­ku­ju­ći Ma­kro­no­ve opa­ske o mo­gu­ćem sla­nju voj­ske u rat pro­tiv Ru­si­je. „Na­su­prot ti­ra­ni­ji i rat­nim hu­ška­či­ma, mi osta­je­mo te­melj mi­ra i me­đu­na­rod­nog pra­va”, do­da­je nje­go­va sa­rad­ni­ca Ma­non Ob­ri.

I naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja vo­lje fran­cu­skih gra­đa­na ka­zu­ju da se po­be­da sme­ši dru­gi­ma, a ne Ma­kro­no­vim pri­sta­li­ca­ma. Upra­vo sto­ga na ovo­go­di­šnje iz­ja­šnja­va­nje mno­gi gle­da­ju kao na uvod u pred­sed­nič­ke iz­bo­re 2027, na ko­ji­ma ak­tu­el­ni šef dr­ža­ve ne­će mo­ći da se kan­di­du­je. Ta­ko­đe, Ma­kro­nov rej­ting u ovom tre­nut­ku je u dra­ma­tič­noj si­la­znoj li­ni­ji, dok par­ti­ja ko­ju pred­vo­di – Pre­po­rod – mo­že da ra­ču­na na po­dr­šku sve­ga 18 od­sto fran­cu­skih bi­ra­ča.

Ne­ma sum­nje da Ma­kron svo­jom ra­to­bor­nom po­li­ti­kom, za ko­ju tvr­di da je usme­re­na na „pod­sti­ca­nje osta­lih Evro­plja­na”, u stva­ri po­ku­ša­va da pa­žnju do­ma­će jav­no­sti pre­u­sme­ri na glo­bal­na de­ša­va­nja ka­ko bi on u me­đu­vre­me­nu kon­so­li­do­vao re­do­ve i sta­bi­li­zo­vao svo­ju par­ti­ju. Ja­sno je svi­ma da even­tu­al­no uče­šće fran­cu­skih tru­pa na bo­ji­štu u Ukra­ji­ni ne bi do­ne­lo ni­šta do­bro ni nje­go­voj ze­mlji ni dr­ža­vi Vo­lo­di­mi­ra Ze­len­skog. Ipak, u Evro­pi, to je tre­nut­no naj­ak­tu­el­ni­je pi­ta­nje i sva­ki po­en do­bi­jen na nje­mu mo­gao bi do­bro da do­đe na do­ma­ćem te­re­nu.

Osnov­no pi­ta­nje osta­je: Mo­že li Ma­kron da uspe u po­li­ti­ci ko­ju pro­mo­vi­še? Re­klo bi se da mu šan­se i ni­su baš ve­li­ke. Osim ako se na glo­bal­nom pla­nu ne­što dra­stič­no ne pro­me­ni. Nje­go­ve po­zi­ve na rat ma­lo ko na kon­ti­nen­tu ozbilj­no po­dr­ža­va. Re­klo bi se, čak, da sem sa­mog Ze­len­skog, ni­ko dru­gi ne ve­ru­je da bi se do­la­skom Fran­cu­za u ro­vo­ve u Ukra­ji­ni bi­lo šta pro­me­ni­lo. A even­tu­al­ni po­vra­tak voj­ni­ka u mr­tvač­kim vre­ća­ma bio bi ve­li­ki uda­rac na iona­ko po­lju­lja­no po­ve­re­nje u pred­sed­ni­ka i ak­tu­el­nu vlast u dr­ža­vi.

Ma­kro­no­vi po­zi­vi na rat sva­ka­ko će osta­ti za­pi­sa­ni u isto­ri­ji, kao i nje­go­va „sprem­nost” da od­go­vo­ri na mi­rov­ne ini­ci­ja­ti­ve svog ko­le­ge iz Mo­skve. Ipak, či­ni se da je mno­go šta tre­ba­lo da bu­de iz­re­če­no ra­ni­je, kad je ru­ska Spe­ci­jal­na voj­na ope­ra­ci­ja još bi­la u po­vo­ju i kad eko­nom­ske sank­ci­je is­toč­nom ri­va­lu još ni­su po­če­le da do­bi­ja­ju kon­tra­e­fe­kat. Evrop­ski iz­bo­ri u ju­nu po­ka­za­će da li je Fran­cu­ska sprem­na da ide pu­tem ko­ji joj uti­re ak­tu­el­ni šef dr­ža­ve.