Ironično o globalnom svetu

Od našeg specijalnog izveštača

Beč –  Građanine! Učili su te da ne smeš da kradeš hleb. Hleb je ukusan samo ako je zarađen znojem koji kaplje sa čela. Rekli su ti da je ukradena stvar, prljava stvar. I na televiziji to kažu kada se govori o parama mafije. Kažu ti da su to prljave pare. Ali kada malo tih para završi u džepu, primetiš i sam da nisu prljavije od drugih, normalnih para.

Italijan Askanio Čelestini čije su ovo rečenice u svom komadu „Obraćanje naciji” napravio je presek ne samo Italije, Amerike, Britanije već cele globalne zemljine kugle. Istoimena  predstava „Obraćanje naciji” u režiji Bojana Đorđeva i u izvođenju Ateljea 212 gostovala je preksinoć u Beču. Na sceni tamošnjeg Akcent teatra, u kojem su se okupili brojni poklonici pozorišta, mahom srednja intelektualna generacija, ova predstava najbolje je potvrdila da obitavaju u globalnom svetu gde veći deo stanovništva slično živi. O tome svedoči i sala ispunjena do poslednjeg mesta, kao i višeminutni aplauz kojim su ispraćeni beogradski glumci. Zajednica srpskih klubova u Beču, koja dugi niz godina sarađuje sa Ateljeom 212, ali i drugim srpskim pozorištima, u osvit ovoga proleća odlučila je da publici predstavi baš delo „Obraćanje naciji”. Učinilo im se, kako kaže  Bora Kapetanović, jedan od njenih predstavnika, da je ova predstava najbolji pokazatelj da je nastavljena lepa saradnja sa ovim beogradskim teatrom.

– Godinama unazad Atelje 212 dolazi u Beč kao naš gost, uvek sa žanrovski različitim predstavama. Publika zato sa znatiželjom iščekuje šta će im glumci novo saopštiti sa scene. Ova predstava na ironičan način oslikava nas danas, naše društvo, ne samo u Srbiji, već i šire i mislim da je  to publika prepoznala. Aplauz, koji je trajao zaista dugo, govori da smo izborom predstave pogodili srž onoga što publici treba –  kaže Kapetanović.

U  organizacionom smislu i te kako se razlikuju pozorišni propisi  u Beogradu od onih koje treba ispuniti u nekom teatru u Beču. Zato pripreme svakog gostovanja traju nedeljama i mesecima unazad.

– U Beču svi oštri predmeti, vatra, dim odnosno sve ono što je specifično mora da prođe određenu kontrolu. Recimo, ako imamo nož kao rekvizit, on mora da bude tup, da ima zaobljene vrhove. U slučaju konkretno predstave „Obraćanje naciji” morali smo da dekor, koji je prevashodno od sunđera, poprskamo protivpožarnim premazom kako bi komad mogao da se sigurno izvede u Beču – objašnjava za „Politiku” Jelena Fatić, pomoćnik direktora Ateljea 212 koja predvodi svoj ansambl.

Dramski tekst „Obraćanje naciji” čine kratki monolozi odabrani iz istoimene Čelestinijeve drame i zbirke „Hodam u koloni”. Predstava „Obraćanje naciji” nema „čiste” uloge, već je sačinjena od likova, tipova koji kazuju Čelestinijeve rečenice. Svi glumci igraju više likova. Upečatljivo ih tumače Jovana Gavrilović, Gorica Popović, Katarina Žutić, Gordan Kičić Dejan Dedić, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković i Miona Marković.

– Često gostujemo u Beču, ovde živi mnogo naših sunarodnika, koji se sa radošću posećuju svako naše gostovanje. Posebno mi je drago što smo gostovali sa predstavom „Obraćanje naciji” koju nije tako lako shvatiti pošto govori o važnim stvarima – ostvarenosti, civilizaciji koja ide svojim putem. Ovo su kompleksni tekstovi koji zahtevaju posebnu vrstu koncentracije – kaže Gorica Popović i predstavlja jednu od svojih junakinja:

– Tumačim, pored ostalog, Ženu sa kišobranom  koja se oseća moćna, kao neko ko je iznad drugih ljudi koji nemaju kišobran. Može metaforično da se prevede na razne situacije o čemu najbolje govori rečenica koju izriče: „Ne mogu svi da budu jednaki, ja imam kišobran. Neka budu zadovoljni oni koji su ispod mojih nogu. Plug zaore brazdu, ali je mač štiti.”

Jovana Gavrilović, s druge strane, igra Osobu bez kišobrana. Posle svakog izvođenja predstave „Obraćanja naciji” utisak je, kaže, poseban, zato što ova predstava direktno komunicira sa publikom koja je uvek različita. Dodaje da su uloge stvarali kroz razne metafore, društvene, socijalne, čak su neke inspiracije crpli i iz bajki.

Gordan Kičić takođe tumači više likova. Igra, recimo, čoveka koji je uznemiren, zatim pojedinca koji je na izvestan način narator...

– Čelestinijevi monolozi koje je pisao davnih dana, korespondiraju sa sadašnjim trenutkom. To je, nažalost, dokaz da se ništa ne menja. Ako krenete od antičkog pozorišta, preko Šekspira, uvek pričamo iste priče. Ovaj komad je duhovit u našoj izvedbi, opor, korespondira sa gledaocima. Ovde u Beču imali smo publiku sa kojom smo se odlično razumeli – kaže Kičić.

Aleksandar Srećković je na gostovanje u Beč krenuo neposredno posle premijere predstave „Mister Dolar” Branislava Nušića u režiji Miloša Lolića na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

– Toni Korumpirani kojeg igram u predstavi „Obraćanje naciji” predstavnik je globalističke vrhuške, onih što trenutno pokušavaju da prekroje svet i naprave novu vrstu civilizacije. Obraća se masi planetarno, sa razočaranjem što je masa na nivou stada ovaca i ne ume da se pobuni jer im je već dosadno da pobeđuju – tvrdi Srećković.