Predložene mere za razvoj stočarstva

Za ozbiljnu proizvodnju i mleka i mesa potrebno je pojačati naše proizvodno stado krava, što zahteva određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini bitku smo izgubili zbog cenovne politike prerađivačke industrije (meso, mleko) kao i uvoza. Ovo je jedan od zaključaka sa stručnog savetovanja o neophodnosti novih mera za razvoj stočarstva koji su na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu organizovali Zadružni savez Srbije i Udruženje „Agroprofit”. Pored proizvođača u raspravi su učestvovali stručnjaci veterinari i profesori sa iskustvom u ovoj grani poljoprivrede, kao i predstavnici Privredne komore Srbije (PKS).

Kako je navedeno, računica pokazuje da su industrijalci koristili sve prednosti izdvajanja premija za proizvodnju i raznih podsticaja u cilju povećanja njihovih profita.

„Međutim, mi danas nemamo malih farmi tovljača junadi jer nisu mogli da se uklope u cene i ovim poslom se više ne bavi 8.000–12.000 gazdinstava”, ističe se u saopštenju.

Predstavnici ovog sektora navode i nekoliko ključnih predloga za poboljšanje govedarske proizvodnje. Neka od najvažnijih jesu da transparentno bude izračunata domaća potrošnja mleka, mesa, jaja, ulja, brašna, a potom i da budu utvrđene količine za prodaju – izvoz. Takođe, smatraju da je potrebno institucionalno rešiti rukovođenje viškovima hrane, što je praksa u svim naprednim zemljama.

Smatraju i da je nužno liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz naše zemlje, a koji je nametnula Evropska komisija. To nas je blokiralo i ograničilo prevoz naše stoke kroz ove zemlje.

Takođe, u izradi nove strategije razvoja poljoprivrede, koja treba da bude usvojena ove godine, potrebno je definisati petogodišnje prioritete u sektorima, ekonomsku i poslovnu održivost i potrebe zakonske regulative po sektorima.

Još jednom su apelovali da je državnu administraciju potrebno ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo, a predlažu i uvođenje institucije ombudsmana za hranu.

„Smatramo da ekonomsku diplomatiju treba uključiti u poslove izbora tržišta za plasman naše robe i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoprivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu, to je svakako Kina”, ističe se u saopštenju.

Mišljenja su i da je za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno sagledati sve dugove prema poljoprivrednicima, i to po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a. Predlaže se i osnivanje fonda za razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla, kao i da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja, dugoročno izdaju po modelu Evropske unije, a stočarima omogući korišćenje dizel-goriva po uslovnom grlu.

Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa PKS, gde su osnovali i grupaciju za ovu vrstu stočarske proizvodnje.