Ženski biznisi se brže otvaraju, ali i zatvaraju

Iako je Srbija u prethodnom periodu usvojila važne zakone i politike u oblasti rodne ravnopravnosti, i dalje nedostaju ključni mehanizmi za sprovođenje tih zakona, a praksa pokazuje da su žene u našoj zemlji u lošijem položaju od muškaraca u brojnim oblastima života. Podaci govore da su one obrazovanije, ali manje plaćene za isti posao od muškarca i većinski su zaposlene u manje plaćenim profesijama. One dvostruko više vremena rade na neplaćenim kućnim poslovima. Veliki broj njih i dalje se odriče svojih naslednih prava u korist muških članova porodice, istaknuto je na jučerašnjem predstavljanju „Izveštaja o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji u 2023. godini”, koji svake godine izrađuje organizacija FemPlatz.

Kako je ocenila Biljana Janjić, izvršna direktorka FemPlatza, u poslednjih pet godina nema velikog napretka kada je u pitanju položaj žena u našoj zemlji – iako se pozitivnim pomacima može nazvati usvajanje nekih zakona, praksa pokazuje da oni ne dovode do poboljšanja položaja žena.

Pozitivno je, kako je navela, da devojke sada čine čak 40 odsto učenika vojnih škola, u srednjim građevinskim školama takođe raste broj učenica, a u akademskoj 2023/2024. godini one su činile čak 58 odsto upisanih brucoša. Uprkos tome, žene su manje zaposlene – podaci iz trećeg kvartala 2023. pokazuju da je stopa zaposlenosti žena svega 49 odsto, muškaraca 63 procenta, a platni jaz povećava se bez obzira na sektor u kome su zaposlene. U periodu od samo dve godine – između 2021. i 2023 – Srbija je na listi Globalnog indeksa rodnog jaza pala sa 19. na 38. mesto. Oko 56 odsto žena je nezaposleno, uglavnom one sa srednjim obrazovanjem i iz oblasti prava, trgovine, ekonomije i ugostiteljstva. Iako se beleži porast preduzetnica – trećinu firmi u Srbiji vode žene, praksa pokazuje da se ženski biznisi češće i brže otvaraju, ali i zatvaraju. Žene svih starosnih grupa izložene su starosnoj diskriminaciji, jer mlade žene poslodavci nerado zapošljavaju, znajući da će one otići na trudničko i porodiljsko odsustvo, dok žene starije od 50 godina retko ko želi da zaposli. Osim toga, svega četvrtina žena u Srbiji poseduje nekretnine.

Dr Kosana Beker, programska direktora FemPlatza, upozorila je da svake godine oko 30 žena strada u porodično-partnerskom nasilju, da je od početka godine četiri njih ubijeno od strane muškaraca i dodala da država i dalje nema zvaničnu statistiku o femicidu pa nevladine organizacije žrtve femicida broje iz medija. Ona je dodala da su feministkinje i braniteljke ženskih prava stalno izložene napadima, da se ti napadi po pravilu ne sankcionišu, ali i dodala da je veoma pozitivan trend da sve veći broj mladih žena u javnosti otvoreno govori o partnerskom nasilju, odnosno zlostavljanju, mobingu ili silovanju koje su doživele od strane muškaraca.

Jedan ginekolog na skoro 6.000 žena

„Posebno zabrinjava podatak da nema dovoljno lekara koji brinu o ženskom reproduktivnom zdravlju – u Srbiji ima svega 509 ginekologa, što znači da jedan lekar brine o ginekološkom zdravlju 5.812 žena. Osim toga, oni su neravnomerno raspoređeni, u mnogim mestima ih nema ili dolaze samo određenim danima u nedelji i tada se uglavnom bave samo trudnicama”, upozorava Biljana Janjić.