Zubato sunce, dobro raspoloženje, umor, alergije

Zubato sunce je juče, na prvi dan proleća, dalo građanima lažnu nadu da je vreme toplo i tako ih izvelo na prestoničke ulice. Obučeni u zimske jakne, neki čak sa šalovima i u čizmama, Beograđani su ignorisali nižu temperaturu i vetar i ispunili centar grada. U baštama kafića sedeli su i ispijali topla pića, porodice s decom šetale su se po Kalemegdanu. Turisti su ubrzano kroz Knez Mihailovu vukli kofere, dok je njome odzvanjala muzika uličnih svirača. Nekoliko biciklista odlučilo je da iskoristi suvo vreme i provoza se gradom. Duško Radović je, podseća nas sugrađanka Julijana Božović, jednom rekao: „Stiže proleće i žao mi je svih kojima to nije važno.”

– Uvek se setim tih reči. Volim proleće, kad ono dođe, sve se budi posle tmurnog vremena koje utiče na raspoloženje. Podseća me i da se bliži leto, koje je najlepše godišnje doba. Toplije je, a kad je toplije, odmah je lepša energija. Živim u Kumodražu, i na proleće, ujutru, dok pijem kafu na suncu, slušam ptičice – ima li šta lepše? Kad je toplo, imam volju za rad, trening, život... – rekla je Julijana kroz osmeh.

Do nedelje će, kako je objasnio meteorolog Nedeljko Todorović, dnevna temperatura biti u porastu, posle čega sledi blago zahlađenje.

– U petak će biti malo naoblačenje, onda u subotu između 15 i 20 stepeni, a u nedelju predveče i uveče ka ponedeljku kreće novo naoblačenje s kišom i padom temperature i tako će u ponedeljak, utorak i sredu biti opet svežije sa temperaturom između 10 i 14 stepeni. Poslednjih dana marta i početkom aprila će već prelaziti dvadeset – rekao je Todorović i

objasnio da se temperatura na početku proleća razlikuje od godine do godine.

Ne može da se definiše, nekad je vruće, nekad ne, čas mraz, kiša.

– Prethodne dve godine u aprilu imali smo epizode zahlađenja sa snegom. Pre dve godine je sneg pao oko 12. aprila, a prošle petog i bilo ga je 20 centimetara. Ove godine imali smo topao februar pa će tako biti i u aprilu – najavio je meteorolog.

Karakteristike ovog najpoželjnijeg godišnjeg doba su i određene zdravstvene tegobe. Najpoznatiji je takozvani prolećni umor, koji nastaje jer čovekov organizam ne može naglo da se prilagodi promenama temperature, kao ni suncu. Ljudi se osećaju umorno, malaksalo. Prolećni umor utiče na koncentraciju, smanjuje radnu sposobnost, a nekada može da oslabi i imunitet. Za ovo doba godine karakteristične su i sezonske alergije zbog bujanja vegetacije. Kijanje, kašljanje, zapušen nos, svrab i suzenje očiju su simptomi koji se obično javljaju tokom ovog godišnjeg doba. Biljke koje najčešće smetaju osobama sklonim prolećnim alergijama jesu javor, breza, topola, trave i korovi, višegodišnja raž, bukva i jasen.

Proleće donosi i pomeranje sata pa ćemo tako u noći između subote, 30. marta, i nedelje, 31. marta, kazaljke pomerati sa dva na tri sata. Ovo godišnje doba trajaće do 20. juna, kada počinje leto.