Prištinska hapšenja Srba liče na otmice

Kosovska Mitrovica – Odbrana Miluna Milenkovića Luneta iz Kosovske Mitrovice, kojem je osnovni sud u Prištini prošle nedelje produžio pritvor još dva meseca, do 12. maja, uložila je žalbu apelacionom sudu tzv. Kosova u kojoj traži da se odredi blaža mera pritvora. Zahteva se i da se „prihvati veći iznos kaucije koji je prethodno od strane osnovnog suda odbijen”. Advokat Miodrag Brkljač za „Politiku” kaže da „odluku o produžetku pritvora kosovski sud piše po ustaljenom šablonu”, kao i da „ne uvažavaju dokaze odbrane koji daju garanciju da će Milenković biti dostupan pravosudnim organima u svakom momentu”.

„Skeptičan sam, jer kosovsko pravosuđe i sud i tužilaštvo imaju poseban pik na Milenkovića. Uložili smo žalbu gde dajemo garancije da će Milenković, koji je rođen i živi na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici, u svakom momentu biti dostupan kosovskom pravosuđu”, kaže Brkljač, jedan od advokata u timu odbrane Milenkovića. Lune se od nezapamćeno brutalnog hapšenja 13. juna 2023. na severu Kosmeta, a potom i policijske torture, nalazi u pritvorskoj jedinici visokog rizika u Podujevu. Na pitanje „Politike” kada bi mogao da se očekuje odgovor apelacionog suda, advokat Brkljač kaže da iako bi sud u ovom predmetu trebalo da odlučuje po hitnom postupku, u praksi je drugačije i „za kosovski sud ne postoji rok”.

Ovaj slučaj samo je jedan od najizrazitijih primera na koji se način Albin Kurti i Priština obračunavaju sa srpskim narodom, posredstvom brutalnih hapšenja nalik otmicama, a potom produžavanja pritvora unedogled, a bez osnova. Luneta Milenkovića tužilaštvo tereti za navodne događaje iz decembra 2022. u Kosovskoj Mitrovici, ali i za navodne događaje iz maja prošle godine u Zvečanu, a njegovo veoma nasilno hapšenje je izvedeno u centru Kosovske Mitrovice u prisustvu maloletne ćerke.

Međutim, da nema privremena prištinska administracija na čelu s Kurtijem pik samo na njega, dokazi su i druga hapšenja na severu, ali i Srba u drugim delovima KiM, posebno u opštini Istok i u vučitrnskoj opštini, gde je u decembru uhapšen Slađan Trajković (53). Rodom iz vučitrnske Banjske, interno raseljen u Kosovskoj Mitrovici, optužen je za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva u periodu od 1998. do 1999. godine. Uhapšen je neposredno nakon što su specijalci kosovske policije na administrativnom prelazu Jarinje uhapsili Dejana Pantića, bivšeg kosovskog policajca, o kojem rodbina, pa čak i navodno Euleks nisu ništa znali deset dana.

Ispostavilo se da je sve vreme, od hapšenja do trenutka kada je „otkriveno” gde se nalazi, bio na samo dvesta metara od prelaza, u bazi specijalnih jedinica Rosu, u kontejneru, gde je prva dva dana, iako teško bolestan, presedeo na limenoj stolici. Nakon nečovečnog tretmana dodeljen mu je kućni pritvor, što je jedan od retkih primera. Trajković ni posle više od godinu i četiri meseca nije pušten, uprkos jemstvu koje su odbrana i porodica ponudili. Ovaj bivši integrisani policajac, koji je u zatvoru u Podujevu, izgubio je više od 30 kilograma. Optužnica je podignuta posle deset meseci, a poslednji put na ročištu pre nedelju dana, u osnovnom sudu u Prištini, gde je doveden s lisicama na rukama i s lancima, delom suđenja je sam postavljao pitanja Albancu koji ga tereti posle više od 20 godina od navodno počinjenog dela.

Trajković je uhapšen, kako su govorili članovi njegove porodice, „samo zato što je Srbin”, a isti razlog navodi i Milan Kostić, predsednik privremenog organa opštine Vučitrn, u slučaju njegovog strica Zorana Kostića (73) iz Prilužja. Od septembra prošle godine Kostić je takođe u Podujevu, izgubio je više od 20 kilograma, „a iako mu srce radi sa samo 30 odsto kapaciteta, pitanje je šta mu daju od terapije”. „Lekove donose bez kutije, pa je pitanje šta mom stricu daju. Čovek šest meseci leži u zatvoru, još uvek se nije suočio s navodnim svedocima, a jedina istina je da su udarili na domaćina kako bi zaplašili ostale Srbe, verujući da će se odseliti. Moj stric je teški srčani bolesnik, noću ga izvode iz tamnice, vode kod lekara, a pitanje je koju mu terapiju propisuju. Moj stric nevin leži u zatvoru, a drže ga bez svedoka, ne prihvataju da mu se odredi kućni pritvor, niti žele da prihvate jemstvo, gde ulažemo sve što imamo”, kaže za „Politiku” Milan Kostić. Istog dana kada i njegov stric, u razmaku od sat vremena, uhapšeni su i Ilija Elezović, predsednik Udruženja lovaca Kosova i Metohije, interno raseljeno lice iz Vučitrna, i Dragan Milović, iz Zvečana, koji od rata s porodicom kao interno raseljena osoba živi u Zvečanu.

Milović je od septembra u pritvorskoj jedinici u Podujevu, a Elezović je posle dvomesečnog zatvora pušten zbog teške bolesti, da bi ga tamničenje bez adekvatnog lečenja u martu ove godine odvelo u smrt. Samo mesec dana pre Kurti je sa svojom kaznenom ekspedicijom uhapsio Žarka Zarića (70), povratnika u selo Ljubožda u opštini Istok. „Nijednog svedoka mu nisu predočili, a sedam meseci je na pravdi boga zatočen. Njegovim hapšenjem žele da proteraju srpske povratnike u Istoku, koji važi za jednu od opština s najvećim brojem srpskih povratnika. On se u rodno selo vratio 2017, da bi tri godine kasnije bio uhapšen dok je izlazio iz Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Istoku. Istog dana je pušten, jer protiv njega nije bilo nikakvih dokaza. Žarko je tipičan primer Srbina povratnika preko koga Kurti šalje poruku onima koji su nameni da se vrate, da to ne čine”, kaže za „Politiku” dobro upućen izvor, navodeći da je „od Žarka ostala samo senka”.

Dugačak je spisak utamničenih Srba, kojima će po pravilu da sudi jednonacionalno albansko veće, a procene ukazuju da je reč o 78 srpskih zatvorenika, od kojih se 28 tereti za teška krivična dela. Među njima je i Dragiša Milenković (52) iz Kišnice, težak dijabetičar, koji je svojevremeno za svedoka pozvao Albina Kurtija, što je osnovni sud u Prištini, odnosno odeljenje za teška krivična dela i uvažilo. Hoće li Kurti imati hrabrosti da se u sudnici suoči s jednim od Srba koje progoni – do danas nije poznato.