Galetin: Ne očekujem drastičan rast cena pšenice

Evropska unija (EU) namerava da narednih dana uvede carinu na uvoz žitarica iz Rusije i Belorusije od 95 evra po toni, preneo je „Fajnenšel tajms”, pozivajući se na izvore.

Prema njihovim izvorima, takav korak će dovesti do povećanja cena za najmanje 50 odsto. Kako je navedeno, carine će biti uvedene i na uljarice i njihove prerađevine. U Evropi, protesti farmera traju već nekoliko godina – prvi se dogodio 2019. u Holandiji u pozadini pooštravanja zelene regulative. U 2023. protesti su se već proširili na druge zemlje, a do kraja godine su zahvatili 12 država.

Pored „zelene” agende, poljoprivrednici protestuju zbog niskih cena svojih proizvoda zbog uvoza ukrajinske robe, skupih đubriva i goriva i nedovoljnog budžetskog finansiranja.

Žarko Galetin, agrarni analitičar, komentarišući ova iznenadna dešavanja rekao je za „Politiku” kako smatra da će odluka EU o uvođenju mera doneti neke promene na tržištu, ali ne tako bombastične kako se najavljuje.

– Nešto se kuva, ali mi se čini da je to pre svega jedan politički iznuđen potez kako bi se upravo protesti relativizovali. Međutim, pobuna poljoprivrednika je manje-više usmerena na ukrajinsku pšenicu. Evropa je naravno uvozila i rusko žito, a procena donosilaca ovakve odluke jeste da bi taj potez mogao da ima nekog efekta – smatra naš sagovornik, ali napominje da taj uticaj sigurno neće biti tako drastičan. Navodi da je plan uvođenje 95 odsto, što će svakako povećati cenu ove žitarice.

– Ali koje pšenice – ruske. I to je praktično rampa na uvoz žita iz Rusije i isti bi efekt imala i mera zabrane uvoza. Istina je da je i ruska pšenica dosta jeftina, ali čini mi se da su hteli da na mala vrata ponovo uvedu ukrajinsko žito sa manjim pritiskom ukupne ponude gde je participirala i Rusija – kaže Galetin.

Prema njegovim rečima, tako drastična protekcionistička mera, na koju se oglušava čak i Svetska trgovinska organizacija, ima prizvuk sankcija, čija je osnovna ideja da se drugome (Rusiji) nanese veća šteta nego onome koji ih uvodi, odnosno EU. Smatra da je činjenica da će ova odluka doneti poremećaje, ali ne u toj meri da se može očekivati eksplozija cena na svetskom tržištu niti da pšenica poskupi 50 odsto kako se sada najavljuje. Tim pre što Rusija jeste najveći izvoznik pšenice, ali njeno glavno tržište nije EU već Turska, Egipat, Iran, Pakistan, Šri Lanka, Maroko, Kina…

– Više sve ovo vidim kao treniranje strogoće, koje neće mnogo nauditi Rusima – smatra Galetin.

Na pitanje kako bi najnovija dešavanja mogla da se odraze na naše tržište i cenu pšenice čije su zalihe velike, Galetin kaže da ako iz te perspektive posmatramo, moramo da konstatujemo da Srbija u EU statistički najviše izvozi pšenicu. Ali napominje da nas taj podatak zavarava jer gro našeg žita ide u Konstancu, a ta pšenica ne završava u zemljama Evropske unije.

Ono što jeste činjenice to je da je Italija pojedinačno najveći uvoznik srpske pšenice, ali smatra da se ni tu neće desiti ništa spektakularno. Odluka EU može da pokrene tržište i da ono uhvati neki zamajac, posebno što nas do nove žetve deli oko tri meseca kada se svode bilansi i kada obično raste cena pšenice.