Vračarci traže da se hitno zaštite „Krunska" i „Kotež Neimar"

„Dokle više, ostavite Vračar da diše. Sačuvajmo Krunsku i Neimar” – slogan je nove inicijative Društva za ulepšavanje Vračara koje već godinama pokušava da od naleta profita i investitora, kojima je polazilo za rukom da poruše svedoke kulturne, istorijske i arhitektonske prošlosti uprkos protivljenju struke i dela javnosti, sačuva vredne objekte na toj opštini. Zato će oba dana vikenda od 10 do 13 časova na štandu na raskrsnici ulica Maksima Gorkog i Viške, kod ulaza na parking Kalenić pijace, prikupljati potpise za peticiju kojom zahtevaju od Vlade Srbije da hitno usvoji odluke o utvrđivanju „Krunske ulice” i „Kotež Neimara” za prostorno kulturno-istorijske celine na osnovu elaborata koje je krajem 2021. sačinio Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture.

– Elaborati su dobili saglasnost nadležnih institucija, ali čame u nekoj fioci vlade. Ovakva situacija pogoduje investitorima koji beskrupulozno ruše arhitektonsko nasleđe Vračara i Beograda. Podsećajući je na odgovornost koju ima u zaštiti javnog interesa i kulturnog nasleđa ove zemlje, pozivamo vladu da, bez ikakvog daljeg odlaganja, usvoji odluke o utvrđivanju Krunske ulice i Kotež Neimara za prostorno kulturno-istorijske celine – navedeno je između ostalog u saopštenju Društva za ulepšavanje Vračara.

Ono nije jedino koje se bori za očuvanje graditeljske baštine. Na istom zadatku je i Društvo za očuvanje Neimara, ali uprkos njihovim protestima i krivičnim prijavama koje su podnosili protiv odgovornih u opštinskoj upravi, nisu uspeli da od bagera zaštite zdanja koja su u procesu utvrđivanja za kulturno dobro. I „Kotež Neimar” i „Krunska” su u tom statusu od decembra 2021, a godinu pre toga bili su pod prethodnom zaštitom koja je istekla krajem 2020. To što su te dve celine u postupku da budu upisane u registar kulturnih dobara znači da objekti koji se nalaze u njima uživaju isti stepen zaštite kao da je odluka o proglašenju zaštićene celine već doneta. I oni ne bi smeli da se uklone a da prethodno investitor, opština ili grad ne zatraže od Zavoda uslove i mere za očuvanje tog objekta. Osim toga, i prema odredbama Plana generalne regulacije (PGR) Beograda za sve celine u postupku utvrđivanja za kulturno dobro obavezno je pribavljanje uslova i mera tehničke zaštite od Zavoda za zaštitu spomenika kulture, što brojni graditelji prethodnih godina nisu činili niti su za takvo kršenje zakona bili sankcionisani.

Jedan od poslednjih primera jeste rušenje predratne vile u Ulici Internacionalnih brigada 37 na Vračaru prošlog leta. I dalje je misterija ko je i da li je dao zeleno svetlo od uklanjanja tog objekta. Čak se i grad tada ogradio od rušenja rekavši da ono nije „sprovedeno uz odobrenje gradskih sekretarijata niti je grad dobio tehničku dokumentaciju za izgradnju novog objekta na tom mestu”.

Iste godine sravnjena je sa zemljom i vila u Ulici Janka Veselinovića 10 uprkos protivljenju javnosti. I to nisu bili izuzeci, nego su postali pravilo kojem su prethodila brojna rušenja koja su promenila lice teritorijalno najmanje gradske opštine. Pre tri godine bagerima nije odolela porodična kuća iz 1931. godine u Nikolaja Krasnova 4 koja je izbrisana sa te lokacije da bi na njeno mesto došla sedmospratnica. Ona je od 1997. bila je pod prethodnom zaštitom kao deo celine „Istočni Vračar” koja je istekla krajem decembra 2020. Negodovanje dela struke i buru u javnosti 2020. izazvalo je i uklanjanje vile u Resavskoj 25, kuće nekadašnjeg ministra Pere Velimirovića urađene po projektu čuvenog arhitekte Jovana Ilkića. I nju je nasledila zgrada sa više spratova. Teška mehanizacija dejstvovala je i u Topolskoj, Mišarskoj, na uglu Kralja Milutina i Pasterove...