Početak koji ne uliva nadu

Jedna od najvećih opasnosti za one što mnogo misle jeste njihova sklonost da provedu previše vremena u traženju rešenja a premalo u sprovođenju rešenja u delo. Još davno smo konstatovali, dok su Slavoljub Muslin a posle njega i Mladen Krstajić pa Ljubiša Tumbaković predvodili naš najjači fudbalski tim, da gorući problem leži u defanzivi! Reklo bi se, i pored ogromne želje, da ništa bolja situacija nije ni kod Dragana Stojkovića, s tim što kod njega briljiraju napadači, pre svih Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović, pa se taj veliki nedostatak, na našu sreću, na neki način ne odražava i na rezultat.

Srbija je u ovih šest godina dva puta uspela da se plasira na Mundijal i prošle godine na Evropsko prvenstvo. U međuvremenu, dok su nas povremeno pratili stari problemi, obezbeđen je i plasman u A diviziju Lige nacija, što je možda do pre samo neku godinu izgledalo gotovo nezamislivo. Često čujemo da su treneri koji nemaju običaj da sprovedu proces do kraja u opasnosti da zapadnu u začarani krug. Može li Srbija do takmičenja u Nemačkoj da popravi greške koje je prate, posebno u odbrani?

U Moskvi smo, reklo bi se, doživeli rezultatski debakl. Primili smo čak četiri takoreći jeftina gola od ekipe koja praktično više od dve i po godine ne može da izađe iz svog fudbalskog dvorišta. To je nešto što bi trebalo da opomene Dragana Stojkovića. Činjenica je da smo u najvećem delu meča bili neravnopravan rival. Jer, kada na terenu imate igrača manje, onda vam se sužavaju bilo kakve želje za budućim napretkom. Da li je sudija bio prestrog? Možda jeste, jer ipak je ovo bila utakmica prijateljskog karaktera. I da je samo opomenuo našeg Gajića, niko, baš niko, ne bi mu zamerio. Ovako, od tog nesrećnog 18. minuta utakmica je otišla u krajnost, vrlo nepovoljnu po naš tim.

– Sudija je „ubio” utakmicu. Isključenje Gajića je odigralo ključnu ulogu. Šteta, baš šteta, mada je Srbija pokazala da ima igrače – istakao je Valerij Karpin posle meča u Moskvi.

Drugi problem iskrsao je onog časa kada je naša odbrana počela da deluje konfuzno. Prava je šteta što nismo mogli da vidimo kako bi u toj utakmici funkcionisao novi sistem u odbrani, sa četvoricom igrača ispred golmana. Iako je čak četiri puta vadio loptu iz mreže golman Čelsija Đorđe Petrović je pokazao da na njega Stojković može da računa kao buduću prvu opciju pred odlazak u Nemačku. Jednostavno, treba biti realan  da je na golu bio bilo ko, isto bi se „proveo” kao i Petrović, ako ne i gore.

Ovaj susret sa Rusijom bila je prilika da vidimo kako Gajić i Zdjelar, nekadašnji „Novozelanđani” mogu da se uklope u selektorovu koncepciju. Gajić je prerano izašao sa terena da bi mogao da se donese bilo kakav sud o njemu dok je Saša Zdjelar pokazao da može da očekuje mesto među putnicima za Nemačku. Možda su neki drugi igrači podbacili ili čak i potcenili protivnike što ih je maestralno predvodio sjajni Golovin.

– Istina je da smo doživeli težak poraz – priznao je Dragan Stojković, istakavši da je sudija „odigrao” ključnu ulogu. Takođe, moram da pohvalim rusku reprezentaciju, vide se Karpinovi obrisi. Oni će biti veliko iznenađenje za mnoge ekipe.

Već u ponedeljak sledi novi ispit u Larnaki. Pred duel sa Kiprom vraća se štoper Nikola Milenković.

– U toj utakmici idemo na pobedu – ističe Stojković. – Pokušaćemo da otkrijemo gde leži problem svih problema. Sada ne možemo realno da govorimo o tome, pošto smo brojčano bili slabiji od protivnika. Novo gostovanje pruža nam šansu da se iskupimo.

Naš osnovni problem leži u defanzivi. Takođe, ne treba zaboraviti da je i brzina jedan od problema. Jer, kada se suočite s veoma brzim igračima, šanse su svedene na minimum. Možda bi već sada trebalo razmišljati o mlađim igračima, jer pojedince vreme polako gazi, hteli mi to da priznamo ili ne. Uostalom, glavni sastav Rusa je preksinoć bio čak tri godine mlađi od našeg. Dakle, ruska reprezentacija svojevrsni vakuum dobro koristi za podmlađivanje i uigravanje tima. Kada se ponovo budu vratili na glavnu scenu, biće opasan takmac i najboljim ekipama...

Umna agilnost jedna je od najvažnijih veština u rešavanju problema. Stojkoviću do juna, kada nas čekaju završni ispiti pred šampionat Evrope, protiv Austrije i Švedske, ostaje da reši nekoliko zagonetki koje su bitne po pitanju dalje sudbine ovog tima. Najpre treba raditi na čvrstini igre, jer, preksinoć su ruski igrači lako izlazili na kraj u duel igri. To naravno više ne sme da se ponovi. Sigurni smo da će Dragan Stojković, kao odgovoran čovek, kome je data nova šansa da vodi Srbiju na putu ka Americi, umeti da prepozna ključ svih problema.

Da li je Eraković napredovao

Strahinja Eraković je iz Crvene zvezde u ruski Zenit otišao kao značajno pojačanje, sa pretenzijom da još više napreduje u novom klubu. Međutim, stiče se utisak kao da je stao tamo gde je i bio. Jednostavno, nekadašnja nada Crvene zvezde nije se baš najbolje uklopio u selektorovu zamisao. Nije ovo kritika na račun mladog igrača, ali bi trebalo da shvati da je nužno mnogo više truda i zalaganja da se dostignu željene visine. Ovo je svakako opomena i ostalim mladim igračima koji žele da obuku dres Srbije.