Makron okuplja evropske liberale pod jednu zastavu

Diskretno i bez mnogo buke Emanuel Makron dao je signal za formiranje novog saveza na evropskoj sceni u nameri da pod isti krov objedini sve liberalne snage EU.

Stranka francuskog predsednika Preporod osnovala je početkom sedmice politički klub „Novi Evropljani”, koji za sada okuplja francuske, rumunske, poljske, slovenačke i danske liberalne partije. Ovo udruženje trenutno ima 22 člana Evropskog parlamenta i prvi je korak u formiranju moćnije političke grupacije posle evropskih izbora u junu.

„Želimo da ubedimo sve da se pridruže jednoj evropskoj političkoj partiji. Poruka je da se ujedinjujemo i da će nas to učiniti jačima”, kaže za „Politiko” Žil Bojer, francuski poslanik u Evropskom parlamentu iz stranke Horizons bivšeg francuskog premijera Eduara Filipa, inače Makronovog saveznika.

Još je nejasno kakvu će ulogu Makron imati u „Novim Evropljanima”, mada ga već mnogi smatraju neformalnim liderom evropskih liberala.

Mihal Kobosko, čelnik poljske partije Polska 2050 i predsednik udruženja „Novi Evropljani”, poručuje da je Emanuel Makron lider najjače liberalne partije „i mi to poštujemo”.

Osim francuskog predsednika, jedan od viđenijih članova novog saveza je slovenački premijer Robert Golob. „Novi Evropljani” za sada imaju 314 poslanika u nacionalnim parlamentima članica EU.

Ne baš uvek složni liberali sa 102 poslanika formalno su treća snaga u Evropskom parlamentu. Makronov Preporod formalno nije član nijedne od ove dve liberalne porodice. Liberalni članovi Evropskog parlamenta koji sarađuju s Makronovim evroposlanicima potiču iz dve partije na nivou EU, klasičnog liberalnog bloka pod nazivom Alijansa liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u kojoj je dugo dominirao holandski premijer Mark Rute, i male centrističke grupacije Evropska demokratska partija (EDP).

Formiranje „Novih Evropljana” nije samo dodatni podsticaj Makronovim liderskim evropskim ambicijama, već i pokušaj da se pred izbore 9. juna ojača položaj Valeri Hejer, šefice poslaničke grupe Preporoda u EP.

Prema istraživanju Juronjuza i Ipsosa, Hejer sa 18 odsto podrške zaostaje „za liderom desničarskog Nacionalnog okupljanja Žordanom Bardelom, koga podržava 30 odsto ispitanika.

„Ako želimo da ojačamo blok protiv ekstremne desnice moramo da se konsolidujemo i mi šaljemo tu poruku”, kaže Kobosko, predsednik udruženja „Novi Evropljani”.

Formiranjem političkog saveza liberala na nivou EU francuski Preporod, ali i ostale partije, dobili bi pristup milionima evra iz budžeta Evropskog parlamenta od 50 miliona evra. Ako „Novi Evropljani” u budućem Evropskom parlamentu budu nastupali kao savez stranaka moći će da računaju na 75.000 evra po poslaniku.

Samostalnim nastupanjem u ovom petogodišnjem sazivu EP Makronova stranka je imala više slobode nego da se priključila poslaničkom klubu „Savez liberala i demokrata za Evropu”. Ali među proevropskim liberalima sada sve više sazreva mišljenje da samo jedinstveni mogu da se odupru naletu ekstremne desnice.

Koliko su podele velike dokazuje to što predizbornu kampanju liberala za evropske izbore predvode političari iz tri liberalne frakcije: iz Nemačke Mari-Agnes Štrak-Cimerman, Francuske Valeri Hejer i Italije Sandro Goci.

„Mislim da možemo biti efikasniji ako radimo zajedno u evropskoj političkoj stranci”, ističe Dacijan Ciološ, poslanik rumunske stranke REPER, koji se založio za spajanje srodnih saveza ALDE i EDP (Evropska demokratska partija) i stranaka okupljenih pod zastavom „Novih Evropljana”.

Ali, nije svima po volji da stanu pod Makronov politički kišobran, pogotovo desnom krilu ALDE.

Ilhan Kjučjuk, kopredsednik ALDE, jedne od dve evropske liberalne političke porodice, po svojoj prilici odbacuje Makronov poduhvat.

„Nemam pojma o tome. To nije politička partija, to je udruženje, nevladina organizacija. Fokusiran sam na ono što radim. Formiranje jedne velike liberalne stranke desiće se jednog dana, ali je za sada fokus na kampanji”, objašnjava ovaj bugarski poslanik u Evropskom parlamentu.

Pojava „Novih Evropljana” bila je iznenađenje za mnoge u okviru stranaka ALDE i EDP. Registrovani kao udruženje po francuskom zakonu, za sada namerno deluju pritajeno, iako vode razgovore sa svojim potencijalnim političkim partnerima.

„Ako želite da uspostavite poverenje, onda morate da stvorite prave uslove da verujete jedni drugima”, poručuje Mari-Pjer Vedren, čija je francuska centristička partija MoDem u sastavu EDP-a.