Sve više pozicija za stručnjake iz Srbije

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja – CERN, u Ženevi 29. septembra ove godine proslaviće 70. rođendan. Naša država, u to vreme Jugoslavija, bila je jedna od 12 zemalja koje su postavile temelje ove organizacije. Konvenciju o njenom osnivanju u ime naše republike potpisao je srpski fizikohemičar, akademik Pavle Savić. Istupili smo iz članstva 1961. i pola veka kasnije u martu 2012. vratili se u CERN u statusu pridružene članice.

Pre pet godina, 24. marta 2019, Srbija je zvanično ponovo postala punopravna članica CERN-a. Nema značajnijeg stecišta istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica ili fizike visokih energija. Pomeranje granica naučnoistraživačkog rada, epohalna otkrića, izvrsna nauka i tehnologija, saradnja eminentnih stručnjaka i stasavanje buduće naučne elite iz svih krajeva sveta – sinonimi su za CERN. Povratak u ovo naučno jezgro za Srbiju znači dodatno ubrzanje u pravcu ambicioznog cilja da unapredi naučni ekosistem na svom terenu, podstakne mlade da se bave naukom, da kod nas dolaze i rade vrhunski stručnjaci, a da odliv blistavih umova više ne bude bolna tema.

Tim tragom Kragujevac je ucrtan na mapu globalne WLCG (Worldwide LHC Computing Grid) mreže data centara CERN-a. Deo našeg Državnog data centra (DDC) postaće WLCG Tier 1 centar CERN-a – mesto na kome će se čuvati, obrađivati, deliti, za početak, podaci s CMS detektora i istoimenog eksperimenta, značajni za hiljade naučnika širom sveta.

„Formiranje takvog centra kod nas je vin-vin situacija na obostranu korist iz više razloga”, objašnjava u intervjuu za „Politiku” fizičar dr Vladimir Reković. U CERN-u on vodi grupu srpskih naučnika iz Instituta za nuklearna istraživanja „Vinča”, koja se bavi fizikom visokih energija na CMS detektoru – onim kojim je, uostalom, prvo utvrđeno postojanje Higsovog bozona, za sada poslednje otkrivene elementarne čestice.

U CERN je došao 2007, u vreme kada se u čuvenom podzemnom kružnom tunelu obima 27 kilometara sklapao Veliki hadronski sudarač LHC (Large Hadron Collider) vodeći akcelerator, ubrzavač čestica, koji je pokrenut 2009. Tri godine kasnije, zahvaljujući eksperimentima sa CMS i ATLAS detektorima, više nije bilo sumnje da Higsov bozon postoji, što je i obelodanjeno početkom jula 2012.

Ima li blistavijeg trenutka u vašoj dosadašnjoj profesionalnoj biografiji?

Za sada nema. Istraživanja u oblasti elementarnih čestica su obično potraga za nečim, a i kad ne nađete to za čim tragate rezultat je jednako važan. Otkrića se događaju vrlo retko. Imao sam sreće da učestvujem u procesu sklapanja detektora i postrojenja akceleratora koje su dizajnirali brojni naučnici godinama ranije. I samo pokretanje akceleratora za mene je bilo uzbudljivo jer sam radio u kontrolnoj sobi CMS detektora za koje sam napravio algoritme koji treba da registruju sudare protona. Zatim sam neposredno bio kreator analiza podataka kojima je otkriven Higsov bozon, kao rezultat zajedničkog napora naučnika. Iste godine u martu Srbija je postala pridruženi član CERN-a, a što je važnije punopravni član 2019. Podrška države bila je ključna. Za to moram da odam priznanje tadašnjoj premijerki Ani Brnabić. Bila je vizionar, shvatala važnost članstva Srbije u CERN-u i kasnije uz pomoć ministarstava nadležnih za nauku i telekomunikacije dala podršku uspostavljanju CERN Tier 1 centra u DDC imajući u vidu pozitivne reperkusije koje slede u Kragujevcu, Šumadiji, celoj Srbiji. Iako su možda neki razmišljali da možemo da živimo i bez svega toga, i činjenica je da možemo, smatram da je to uticalo veoma pozitivno na razvoj nauke koji nas neumitno čeka i pozicioniranje naše zemlje u internacionalnom naučnom okruženju.

Zbog čega je važna saradnja CERN-a i Državnog data centra Srbije?

Eksperimenti u CERN-u skupljaju enormno velike količine podataka za relativno kratko vreme. U roku od godinu dana četiri detektora koji se nalaze na akceleratoru prikupljaju stotine petabajta podataka. Njihova obrada i skladištenje je izazovno ukoliko želite da ih učinite pravovremeno dostupnim drugim korisnicima, a CERN je organizovan upravo tako da na eksperimentima učestvuju i mnogi naučnici, npr 3.000 njih na CMS, koji ne rade samo u sedištu CERN-a nego u svojim matičnim institutima širom sveta pa im je pristup kvalitetnim podacima za dalje analize u svojim istraživanjima veoma bitan. Skladištenje i primarna obrada podataka se ne rade samo u CERN-u već u više zemalja, ali više nije veliki broj. Data centri van sedišta u Ženevi koji čine prvi krug računarskog sistema za eksperimente u CERN-u su stubovi nosioci za ovu naučnu zajednicu globalno. Za CMS eksperiment oni se nalaze još u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rusiji (Dubna), SAD (Fermilab). Sada je tom broju dodata još jedna država – Srbija, o čemu je brujao čitav CERN. To je izazovan zadatak, ali za nas je važno da budemo u društvu tehnološki razvijenih zemalja, jer imamo ljudske resurse. Za ulazak u taj krug neophodna je infrastruktura kakvu ima DDC u Kragujevcu, što znači da ima uslove na koje možete da se oslonite. U nekim segmentima ovog projekta nažalost kasnimo. Verujem da će to biti brzo otklonjeno jer ovo je ogromna šansa koju ne bismo smeli da upropastimo zbog birokratske aljkavosti.

Šta će biti posao Tier 1 centra u Kragujevcu?

Da skuplja, skladišti i čuva, obrađuje i deli podatke naučnoj zajednici u mnogim istraživačkim centrima širom sveta. Ali ne samo to. Imamo priliku da ovladamo tehnologijom skladištenja i procesovanja ogromnih količina podataka, a onda i da učestvujemo u razvijanju novih elemenata te tehnologije, inovativnih algoritama energetski efikasnog računarstva, kompresije i bezbednosti podataka. Kreiraćemo kadar koji taj sistem održava, razvija, i može ubuduće da pravi dodatne kapacitete, proširuje na druge eksperimente ili druge naučne oblasti, na primer, za BIO 4 kampus koji se već gradi. Neumitno je da će takve potrebe postojati pogotovo zato što naša zemlja ima ambicije da se razvija u oblasti nauke. Ovo je unikatna prilika da se uključimo u internacionalnu saradnju u ovoj disciplini, da učimo i da dizajniramo koliko je moguće inovativna rešenja kojima ćemo dati naš pečat. Evo sad smo konkurisali za jedan projekat koji su inicirale naše kolege iz Italije da zajedno radimo na ispitivanju novih mogućnosti sa eksperimentalnim procesorom buduće generacije, povećamo enormno efikasnost obrade podataka s eksperimenata i prilagodimo ga za korišćenje u budućim data centrima. A što brže obradite podatke, veće su šanse da brže dođete do kvalitetnih naučnih rezultata.

Koji su još već vidljivi rezultati punopravnog članstva Srbije u CERN-u?

CERN svake godine organizuje škole u jednoj od zemalja članica. Upravo dolazim iz posete Kragujevačkom univerzitetu. Postoji velika šansa da će se sledeće, 2025. godine, Velika internacionalna škola računarstva CERN-a održati u Kragujevcu, gde će kao predavači doći stručnjaci iz celog sveta. To je intenzivna škola koja traje dve sedmice, koja će se prvi put organizovati, nadamo se u Srbiji. Beograd će na leto ove godine biti domaćin CERN-ove kraće škole kompjutinga. Povećao se broj grupa srpskih naučnika u CERN-u. Sa Univerziteta u Beogradu na postojećim eksperimentima rade kolege iz Instituta za fiziku, Fizičkog fakulteta i Vinčanska grupa koju ja vodim. Imamo i grupu s PMF-a u Novom Sadu. Ne samo za fizičare, nego i za naučnike iz drugih oblasti, ali i studente, inženjere mašinstva i elektrotehnike, tehničare, IT stručnjake iz Srbije otvaraju se pozicije koje su dostupne samo za zemlje članice. Mogu da pošalju svoje ljude na stručno usavršavanje šest meseci, godinu dana ili više godina u režiji CERN-a. Sve su intenzivniji napori ministarstva da što više naših kompanija i institucija konkurišu za izvođenje delegiranih poslova u CERN-u, što je jako dobro.

Hoće li se time smanjiti „odliv mozgova”?

Mnogi naučnici bi se vratili ukoliko im date uslove, kolegijalno i konstruktivno okruženje. Vrlo često novac tu nije najvažniji, već ambijent u kome se ljudi koji se bave naukom osećaju dobro, infrastruktura. Srbija je pokazala da tome može da doprinese. Na primer, jedna od članica našeg tima Instituta „Vinča” Ana Jelisijević, inženjer elektrotehnike, zajedno s kolegom s Florida univerziteta, razvila je elektronsku ploču koja je industrijski proizvedena kod nas u Beogradu a sada se koristi ne samo u CERN-u, već i univerzitetima Florida i UCLA. U našoj grupi u „Vinči” tu je još četvoro eksperimentalnih fizičara elementarnih čestica: Damir Devetak, Miloš Đorđević, Jovan Milošević, Laslo Naćerć i doktorand Milana Lalović. Skoro svi su na doktorske studije ili usavršavanja išli van Srbije, često u CERN. Zajedno radimo na istraživanjima koja nisu ista ali su komplementarna i često imamo više tema za analizu nego što imamo ljudstva.

A mladi beže od fizike. Na svakom upisu ostaju nepopunjena specijalizovana gimnazijska odeljenja i budžetska mesta na studijama fizike.

Upravo zato nastojao sam da CERN približim našim srednjoškolcima iz Srbije. Kod nas je od fizike nepotrebno napravljen bauk. Đaci će se zainteresovati za izučavanje ove nauke kada u tome postignu i najmanji uspeh. Često se klone fizike zato što pojedine stvari ne razumeju od početka iako one mogu biti trivijalne kao što je ubrzanje tela koje pada. Talentovanih ima svuda. Bilo bi dobro da pored predavanja bude više praktičnih vežbi. Eksperimentalni deo nastave ne mora da bude visokotehnološki, to mogu biti veoma jednostavni ali zanimljivi opiti. Ali to iziskuje veštinu predavača i uložen trud da se učeniku da prilika da razvija maštu koju svako ima. A ko se bavi fizikom razvija analitičke sposobnosti, i retko ćete sresti fizičara bez posla, to je skoro nemoguće.

Kad dođu u CERN čime su najviše fascinirani naši gimnazijalci?

Od 2012. godine do sada CERN su posetile četiri grupe gimnazijalaca i profesora iz Užica, Priboja, Beograda… Fascinirala ih je veličina kompleksa, akceleratora, detektora. Impresivno im je bilo i što ovde sarađuje mnogo ljudi iz različitih zemalja. Promenio im se život kad su prišli blizu detektora da vide kako se vrše ispitivanja u oblasti elementarnih čestica, a neke je i okuražilo da odu na prirodne nauke.

Kako eksperimenti izgledaju danas a kakvi će biti u budućnosti?

Zamislite voz sa oko 3.000 vagona napunjenih sa od po 100 milijardi protona u svakom, koji kruže 27 kilometara u krug u Velikom hadronskom sudaraču LHC. Jedna takva kompozicija kruži u jednom, druga u drugom pravcu. Kad ti vozovi dostignu dovoljnu energiju, to jest brzinu, onda odlučimo da više ne prolaze jedan pored drugog, nego ih ukrštamo i sinhronizovano dovodimo vagone do sudara. Tu gde su sudari postavljeni, veliki su detektori koji registruju proizvode sudara, a dešava se 50 sudara protona svakih 25 milijarditih delova sekunde. Tako je danas. U novom režimu rada podižemo luminiscensiju, po planu od 2029. godine biće to High-Luminosity LHC i umesto 50 biće 200 interakcija protona u svakom sudaru. Postojeći detektori neće biti funkcionalni. Dizajnirali smo nove. Menjamo i tehnologiju. Naša grupa učestvuje u dizajnu elektronike za takozvano trigerovanje, ili brzu selekciju – da li je neki sudar zanimljiv ili nije, pošto većina sudara nije zanimljiva. U prevodu, moramo da skupimo „snimke” puno interakcija da bismo došli do onih retkih sudara koji su nam zanimljivi. Potrebe za skladištenjem i obradom podataka će rasti i zato je i za nas i za CERN bitan Tier 1 centar u Kragujevcu. To je budućnost za koju se zna, koja je izvesna do 2042. Otkrili smo Higsov bozon, njegove karakteristike su precizno definisane postojećom teorijom za koju znamo da nije kompletna, jer znamo za šta nemamo objašnjenje a imamo niz pitanja. Jasno je da su nam potrebne takozvane fabrike Higsovih bozona, novi akceleratori u kojima će se povećati stvaranje ove čestice u sudarima. Nadamo se fundamentalnijem objašnjenju interakcija između čestica što obično dovodi do otkrivanja novih čestica motivisano iznenađujućim rezultatima u eksperimentima. Da ne zaboravimo, ovde se sprovode i druga istraživanja, na primer o oscilacijama materije ili o prirodi antimaterije. Jedna od velikih enigmi jeste zbog čega je naš univerzum napravljen od materije, zašto je u nekom trenutku nakon Velikog praska materija zadominirala nad antimaterijom koje su trebalo da budu zastupljene ravnopravno na početku.

Koje su dobrobiti društva od fundamentalnih istraživanja?

Prava revolucionarna inovacija dolazi od fundamentalnih istraživanja koja nisu primenjena, koja se ne rade da bi se napravio bolji komercijalni proizvod. Dobar primer za to je WWW (World Wide Web), mreža koja je osmišljena i napravljena u CERN-u. Potreba fizičara da na pragmatičan i brz način dele podatke sa eksperimenata sa svojim kolegama širom sveta dovela je do razvoja veoma naprednih algoritama na internetu koji čine WWW koji sada svi koristimo. Ili, recimo, istraživanje jezgra atoma dovelo je do korišćenja nuklearne energije, a ne to što su nam bili potrebni alternativni izvori. Takođe, upotreba akceleratora doprinela je razvoju terapije zračenjem malignih bolesti.

Nuklearna energija je najčistija od svih postojećih izvora

U Briselu je upravo održan Prvi samit o nuklearnoj energiji, kakvu ulogu ona igra u budućnosti?

Nuklearna energija je ubedljivo najefikasnija i najčistija od svih postojećih komercijalnih izvora. Tehnologija u nuklearkama četvrte generacije enormno je napredna da one više ne predstavljaju hazard niti kakav ozbiljan problem zagađenja otpadom. Dobro bi bilo za našu zemlju da se ponovo razvije u tom pravcu.

Kuća je gde su mi dragi ljudi i eksperiment

Rodom ste iz Priboja, odrastali u Užicu, u Americi studirali, doktorirali, krenuli putem nauke koja vas je dovela u Ženevu... Gde se osećate kao kod kuće i šta radite kad se ne bavite naukom?

Sedamnaest godina sam u Ženevi a poslednjih nekoliko i u Srbiji. Kada sam u CERN došao iz Amerike, bilo mi je drago što sam bliže Srbiji. Neretko sam u Beogradu, moja afilijacija je u „Vinči”. Ali gde sam kod kuće? Pored detektora ili u Užicu? Kod kuće sam gde su mi dragi ljudi i eksperiment kojim se bavim, a to je trenutno između Ženeve i Srbije. Slobodno vreme najradije provodim s decom, ali ga nažalost nemam koliko bih voleo. Imam dve ćerke, mlađa je ovde, starija u Ženevi. Volim da vreme provodim u prirodi, pešačim i planinarim.