Uspon i pad jugoslovensko-rumunskih odnosa u prošlom veku

Međunarodna naučna konferencija „Srpsko/jugoslovensko – rumunski odnosi i interakcija u 20. veku” održana je od 21. do 22. marta u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu. Tokom dvodnevnog skupa odnos dve zemlje ispričan je kroz odnos dve pravoslavne crkve, uspostavljanje dinastičke veze venčanjem kralja Aleksandra Prvog i princeze Marije, kćerke kralja Ferdinanda, rezoluciju Informbiroa koja donosi pogoršanja odnosa do pristupanju Savetu Evrope.

Iako su odnosi Srbije i Rumunije u svim sferama bili uglavnom veoma bliski, istoričar dr Vladimir Cvetković osvrnuo se na period posle juna 1948, kada se Rumunija opredelila da u ideološkom sukobu podrži Staljina protiv Josipa Broza Tita. Tada, kako je objasnio Cvetković, dolazi do naglog zahlađenja odnosa, pa su tokom narednih nekoliko godina gotovo sve međudržavne veze pokidane, a dve susedne zemlje našle su se gotovo na ivici otvorenog sukoba.

Aleksandru Ajoanej sa Rumunske akademije, na konferenciji je podsetio da je London pomno pratio razvoj odnosa između dve zemlje, budući da je tokom ratnih i ranih posleratnih godina Ujedinjeno Kraljevstvo bilo, kroz obaveštajne i diplomatske službe, veoma aktivno i u Jugoslaviji i u Rumuniji.

Nemanja Mitrović sa Instituta za savremenu istoriju, svoje izlaganje posvetio je procesu normalizacije jugoslovensko-rumunskih odnosa. Pomirenje nije bilo ni brzo ni lako, kaže Mitrović. Rumunija dugo nije pokazivala inicijativu, a ni Jugoslaviji se nije žurilo. Analizirajući rumunski položaj u okviru bloka Beograd je smatrao da će do normalizacije doći onoga trenutka kada Bukurešt dobije jasne smernice iz Kremlja. Najvažnija je došla tokom Titove posete SSSR-u sa potpisivanjem Moskovske deklaracije 20. juna 1956. Nakon boravka u Moskvi, Jugoslovenska delegacija je doputovala u Bukurešt, jer je smatrala da je Rumunija idealno mesto za propagiranje spoljnopolitičkih ciljeva i dalji razvoju odnosa sa istočnoevropskim zemljama. Rumunsko rukovodstvo je tada pokušalo da Titovo prisustvo iskoristi za poboljšanje sopstvenog položaja, u zemlji i inostranstvu. Iako je poseta imala prvenstveno propagandni karakter, ona je ostavila značajan trag na različite aspekte bilateralne saradnje – na percepciju Zapada u pogledu na dalji spoljnopolitički pravac Jugoslavije, dok je kod Rumuna probudila nadu da će i oni jednog dana krenuti jugoslovenskim nezavisnim putem.