Belo more maslinjaka

Na Malti je u toku prvo Bijenale umetnosti, koje će u ovoj mediteranskoj zemlji trajati do kraja maja. Pod patronatom Uneska, a kako pišu malteški mediji, pred publikom u Valeti, koja je na listi Svetske baštine ove organizacije, i na drugim lokacijama predstaviće svoje stvaralaštvo raznolika grupa od osamdeset savremenih autora iz 23 zemlje sveta – sve pod krovnom temom „Belo more maslinjaka” (sa četiri podteme). Kako je objašnjeno, evocirajući tradicionalne specijalitete ostrva i mediteranski status, ovaj lajtmotiv služi kao provokativni poziv da se preispitaju narativi regiona.

I naša zemlja nalazi se među državama učesnicama ove međunarodne izložbe, koju organizuje Nacionalni muzej umetnosti MUZA, u ime glavnih organizacionih tela - Nasleđa Malte i Umetničkog saveta Malte, i uz punu saradnju Ministarstva spoljnih i evropskih poslova i trgovine, kao i Uprave za turizam.

Naš paviljon otvoren je nedavno u prostoru tvrđave Svetog Elma, a Srbiju predstavljaju tri umetnika – slikari Ivana Živić i Đorđe Stanojević i vajar Miodrag Rogan. Oni su izabrani po pozivu u odnosu na kustoski koncept. Izložbeni naslov je „Likovnost i nasleđe: vizuelni dijalog i prostorne komunikacije”, a komesar i kustos postavke je Biljana Jotić, direktorka Muzeja primenjene umetnosti.

Naš paviljon otvorio je pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose i evropske integracije Stanko Blagojević, a prilikom otvaranja, kako je preneo Tanjug, komesarka je istakla:

– U specifičnom prostoru pojavljuju se specifične poetike Ivane Živić, Đorđa Stanojevića i Miodraga Rogana. Tri savremena izraza, kroz pomalo zaboravljene likovne medije, slike i skulpture, povezuju vreme i prostor, a postavka prilagođena mestu izlaganja nastala je u reakciji na arhitekturu koja je deo nasleđa Malte. Ovaj pomalo romantičan koncept kritički odgovara na potrebe trajanja i očuvanja čoveka i prirodnih procesa fizičke realnosti i bića u vremenu sa prefiksom „post” i paralelnih realnosti.

Kako je ona objasnila, kustoski koncept čvrsto je u vezi sa kritičkim odnosom prema savremenom duhu i novim tehnologijama koje stvaraju novu stvarnost, ukazuje na potrebu očuvanja postojećeg iskustva i tradicije, lokalnog karaktera i zanata.

Dva pola (umetnica i umetnik), dva osnovna elementa (voda i zemlja), spajaju se u jednoj temi – vizuelnom i prostornom dijalogu koji nosi poruku o potrebi očuvanja i zaštite. Koncept ove izložbe ukazuje na prostorno prilagođavanje i komunikaciju. Unošenje specifičnosti srpskog nasleđa i savremenih autora sa specifičnim identitetom u prostor koji je karakterističan za nasleđe Malte jeste trenutak povezivanja unutar autentičnosti – istakla je Biljana Jotić i za naš list detaljnije je govorila o poetikama naših umetnika:

– Ivana Živić svojim slikarskim opusom ukazuje na zapuštenu i fluidnu stvarnost. Puneći vodom prostore zdanja koji su napušteni ili zapušetni, uz prisustvo osoba čija je pojava iskrivljena zbog potrebe za plivanjem, simbolično kritikuje viziju nestabilne društvene i fizičke stvarnosti, globalne. Atelje Đorđa Stanojevića je otvoren prostor rodne Osečine. Platna koja oslikava zemljanim pigmentima ostavlja na otvorenom prostoru kako bi izazvao prirodne reakcije svetlosti i atmosfere, a taj proces karakteriše činjenica da gde god da putuju ta dela nose u sebi atmosferu prostora i trenutka u kome su nastala. Isti proces se dešava i kada se izražava kroz skulpturu. Mišo Rogan, ukratko rečeno, jeste vajar konteksta u kome spaja zanatsko majstorstvo u savremenim apstrahovanim formama. Važnost treće dimenzije nije samo spoljni prostor koji obuhvata skulptura, već i unutrašnji prostor bića i kritička potreba za njim.

Na naše pitanje koje perspektive Srbiji otvara učešće na ovoj smotri naša sagovornica odgovara:

– Svaka izložba, svaka umetnička i kulturna aktivnost i prisustvo na bijenalima širi kontekste posmatranja i pozicionira prisustvo umetničkog stvaralaštva u Srbiji na međunarodnoj umetničkoj sceni. Moje mišljenje nakon trodnevne ture sa glavnim kustoskinjama i organizatorima malteškog bijenala jeste da Malta teži da korespondira venecijanskom bijenalu, a učešće Srbije na ovom prvom otvara vrata ka novim prilikama. Iako lično ne mislim da bijenala donose nešto novo, već su većinom uopštenog karaktera, smatram da je prisustvo svakako neophodno.

Inače, kako je najavljeno, promocija kataloga naše izložbe biće organizovana krajem maja u Muzeju primenjene umetnosti.