Rumunija između dva vojna bloka

U NATO-u, tačnije u američkom Pentagonu, rešili su da grade novu vojnu bazu u Evropi. Nalaziće se u Rumuniji, a reč je o kompleksu koji bi trebalo da ugosti čak 10.000 zapadnih vojnika, uključujući i njihove porodice. Biće to, kako se najavljuje, pravi omanji grad s bolnicama, školama, tržnim centrima, sportskim halama... Gostovaće ovde i poznati umetnici, igraće se bejzbol, sviraće džez, točiti viski... Pravi američki kutak u ovom delu Evrope pod maskom alijanse, sličan bazi „Ramštajn” u Nemačkoj i mnogim drugim širom kontinenta, pa i u Albaniji.

Ideja, kako vidimo, nije nova, ali su međunarodne okolnosti učinile da postane mnogo aktuelnija od nekih drugih. Barem na terenu Rumunije. Jer, kako pišu mediji, na planiranom prostoru nedaleko od crnomorske luke Konstanca već postoji baza „Mihail Kogalničeanu”, odakle u akciju poleću avioni zapadne vojne alijanse. Uz dodatnih 2,7 milijardi evra sve će biti pretvoreno u „državu u državi”, u kojoj će njeni stanovnici živeti po nekim svojim zakonima, različitim od onih koje donosi rumunska skupština.

Rat koji se već duže od dve godine vodi u neposrednom susedstvu, u Ukrajini, kao da je među čelnicima Alijanse osnažio mišljenje da Evropa ne može da funkcioniše kao jedinstven kontinent, već da mora konačno da bude podeljena na one koji su poslušni i druge, koji su svojeglavi. Nekadašnja „gvozdena zavesa” nije se pokazala dovoljno efikasnom, kao ni ideološka podela na kapitalizam i socijalizam. Pregazilo ih je vreme. Kao da je jedino rešenje u novom ratovanju. Pa ko pobedi.

Mnogi su predviđali da bi sledeće evropsko bojište moglo da bude upravo na ovom delu kontinenta. Previše je nedorečenog u vezi sa statusom Moldavije, stešnjene na granici Rumunije s Ukrajinom, ali i u vezi s ključnim pristupom pomorskih snaga NATO-a Crnom moru. Objektivno, alijansa preko svoje važne članice Turske već ima pristup moru koje zapljuskuje južne ruske obale, ali u Ankari često vole da neke stvari rade na svoju ruku i umeju da prečuju „savete” iz Brisela ili da ih protumače na sebi svojstven način. Uostalom, u tome i jeste lepota međunarodnih odnosa.

Tok rata u Ukrajini ukazuje na nedvosmislenu nameru Moskve da, osim četiri ukrajinske republike koje je do sada delimično stavila pod svoju upravu, sličnu sudbinu nameni i Odeskoj oblasti, s istoimenim gradom, u kojem živi više od milion stanovnika i koji važi za jednu od najvažnijih luka na Crnom moru. „Ruski talas” mogao bi da zahvati već prilično načeto Pridnjestrovlje, pa i celu Moldaviju, i da dovede istočnog moćnika na samu granicu s Rumunijom.

Ali, osvrnimo se na Nemačku. Ubrzani ekonomski rast ove zemlje, iniciran prevashodno ulaganjima sa strane SAD, doveo je do toga da se gubitnica Drugog svetskog rata ponovo nametne kao najmoćnija država zapadnog dela Evrope. Ali svojeglavi Nemci zahtevaju više od toga. Rešili su da vode politiku koja nije uvek u saglasnosti sa željama Vašingtona. „Potkresivanje krila” u vidu razaranja gasovoda „Severni tok”, kojim su jeftini energenti ovamo stizali iz Rusije, bilo je jasan signal Berlinu da su oni ipak poražena strana i da se zna ko odlučuje o njihovoj sudbini.

Dakle, vojna baza ili okupacija Rumunije od strane SAD? Podsetimo, žiteljima „Mihaila Kogalničeanua” neće suditi sudovi u Bukureštu, u tamošnjim školama neće se učiti rumunski jezik, za njih će važiti neki drugi propisi, a pitanje je i koliko će ostalo lokalno stanovništvo imati slobodu kontakta s onima koji nastanjuju bazu.

Kako god bilo, u Moskvi su već najavili da će se ovaj deo nekada bratske im socijalističke republike naći na spisku primarnih meta ruskog raketnog potencijala. „Ukoliko Rumuni tako žele, to je njihova stvar. Treba samo imati u vidu da samoubilački klub NATO uvlači rumunske građane u avanturu koja bi mogla kobno da se završi po njih i po njihovu decu”, izjavio je ruski deputat Andrej Klimov. „Ne želim nikoga da plašim, jednostavno, razmišljajmo logično. Rumunija od ovakvog aranžmana neće imati nikakvu korist, a šteta bi mogla da bude katastrofalna”.

Objektivno, Rumunima bi moglo i da se posreći, kao što se dogodilo s nekadašnjom Zapadnom Nemačkom, koja je, po slomu nacizma, potpala pod direktnu jurisdikciju SAD. Ali to je bilo drugo vreme, okolnosti nisu bile ni nalik na današnje, a i pobednice protiv Hitlera, umorne od ratovanja, bile su daleko voljnije da svet podele u skladu s ondašnjim interesima i potrebama. Da ne spominjemo činjenicu da u to vreme nisu postojale dalekometne rakete koje danas mogu da gađaju svaku tačku na planeti.

Šta preostaje Rumunima? U novoj preraspodeli svetske moći zemlje na granici dva sveta potencijalno su prve žrtve. Pogotovo ako njihovim žiteljima nije omogućeno da odlučuju o sopstvenoj sudbini. A pripadnost bilo kojem vojnim bloku u velikoj meri sužava tu mogućnost.