Službena dokumenta o agresiji NATO-a

Iako je od početka agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju prošlo 25 godina, tačan broj žrtava nije utvrđen, što otvara mogućnost da političari manipulišu brojem poginulih. Stradalo je 1.009 pripadnika bezbednosnih službi, 659 pripadnika Vojske Jugoslavije i 349 pripadnika MUP-a Srbije. Veljko Odalović, koji je duže od 10 godina na čelu Komisije za nestala lica, ističe: „Nisu sve žrtve samo žrtve NATO bombardovanja, bilo je i lokalnih obračuna s terorističkim grupama. Trebalo bi da bude jedinstvena baza svih žrtava s direktnom identifikacijom, a ne samo personalno, već i razlog i način njihovog stradanja.” Najčešće objavljeni podaci su: 78 dana bombardovanja, 2.500 ljudi stradalo i 79 dece poginulo.

Ove podatke izneo sam kao povod za komentar gostovanja osoba ovih dana na raznim TV kanalima. I od njih su se mogli čuti različiti podaci o broju i strukturi žrtava NATO agresije. Pravi razlog što vam pišem jeste komentar česte pojave da pojedini učesnici ovih rasprava, naročito penzionisani generali, zbog atraktivnosti gostovanja, stavljaju na uvid kopije originalnih dokumenata MO, GŠVJ pa i Vlade SRJ koja poseduju. Kao, verujem, i većina građana, pitam se odakle u posedu tih ljudi originalna dokumenta. Mi koji smo takođe imali uvid u ta dokumenta znamo da su ona stepenovana kao strogo poverljiva državna tajna i da na svakom tom dokumentu piše u koliko je primeraka urađen i kome je dostavljen. Da li je posedovanje tih dokumenata kažnjivo po zakonu nije na meni da procenim, valjda u ovoj državi postoje nadležne institucije da na to reaguju. Urednici i novinari takođe nemaju izgrađenu bezbednosnu kulturu pa da reaguju na takve pojave svesni njihove štetnosti po našu zemlju. U cilju gledanosti i aktuelnosti oni dovode takve goste i još ih motivišu da svašta pričaju ne vodeći računa o tačnosti iznetog i poruci koja se pritom iznosi.

Podsećanja radi, u SAD se vodi sudski postupak protiv Donalda Trampa zbog sumnje da je prisvojio poverljiva dokumenta nakon okončanja mandata predsednika Amerike. Iskreno se nadam da će, osim mene, neko ko je nadležan pozvati te ljude i proveriti odakle im ta dokumenta koja javno iznose ili prikazuju u knjigama koje pišu i objavljuju. Možda u tim dokumentima nema ničega važnog za bezbednost zemlje, ali kultura ponašanja i javnog nastupa ne preporučuje takav vid iznošenja i korišćenja takvih podataka.

Dragan Paskaš,
general u penziji