Terorizam kao deo partije geopolitičkog šaha

Tela nastradalih u terorističkom napadu u 22. marta u Moskvi još se nisu ohladila, a ruski zvaničnici već su počeli da dovode Ukrajinu u vezu sa njim. Najdirektniji je bio Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta za bezbednost Rusije, koji je danas na novinarsko pitanje ko je organizovao napad kratko odgovorio: „Naravno, Ukrajina”.

Vladimir Putin je najavio odmazdu prema onima koji stoje iza masakra, pa se njegov sledeći potez pomno prati. Ako se ispostavi da Kijev zaista ima veze sa tragedijom u „Krokus sitiju”, u kojoj je, prema poslednjim podacima, stradalo 139 ljudi, ona bi mogla biti iskorišćena za jačanje domaće podrške ratu protiv Ukrajine. A to onda može da znači vojne udare mnogo većih razmera. Ima primera u novijoj istoriji za takav sled događaja. Serija bombaških napada u Moskvi 1999. godine za koju su optuženi Čečeni, omogućila je tadašnjem premijeru Putinu da opravda početak Drugog čečenskog rata i pokrene bombardovanja velikih razmera. Kampanja je slomila čečenski separatistički pokret, a rat je uveliko povećao Putinovu popularnost i doveo ga do njegovog prvog izbora za predsednika zemlje.

Velike sile umeju da iskoriste tragedije za kontraudar u cilju uspešnije realizacije geopolitičkih planova. Tako je i Džordž Buš, posle najvećeg napada svih vremena na američkom tlu 11. septembra 2001, svoju spoljnu politiku koja se do tada zasnivala na jačanju ekonomskih i političkih veza sa Latinskom Amerikom, okrenuo ratu protiv terorizma. Ali, pored toga što invazije na Avaganistan i Irak nije uspeo da okonča za vreme svog mandata, a ostavio je haos u tim zemljama koji je i danas prisutan, Buš je napustio i Ugovor o antibalističkim raketama (ABMT). Bilo je to ravno 30 godina nakon što su ga potpisali Ričard Nikson i Leonid Brežnjev, čime su u velikoj meri sprečili da hladni rat ne postane vruć. Odredbe ABMT-a, naime, ograničavale su ove dve supersile da razvijaju sisteme za odbranu od balističkih projektila na svojim teritorijama.

Onda je došao napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Bela kuća je  saopštila da Amerika mora da izgradi antiraketne sisteme da bi se zaštitila od rizika koji preti od „terorističkih država” i mogućnosti da one dođu o posed oružja za masovno uništenje. A Moskva je na to odgovorila jačanjem svog nuklearnog potencijala.

Iako nije svetska sila i Turska godinama sprovodi vojne akcije u Iraku i Siriji, u poluautonomnim kurdskim oblastima, za koje Redžep Tajip Erdogan kaže da nisu usmerene protiv Kurda, već protiv terorističkih grupa. Ako je tačna tvrdnja Vinstona Čerčila „da se istorija ponavlja, ali da svaki put sve više košta” – a vidimo kakve su do sad istorijske posledice proizveli događaji povezani sa terorizmom – cena koju će platiti organizatori masakra u Moskvi biće visoka.