Smrtna kazna za korupciju

KINESKI KONTRASTI
Korupcija košta Kinu više od ukupnih troškova za obrazovanje, javio je Bi-Bi-Si, pozivajući se na jedan izveštaj američkih istraživača. Prema studiji Karnegijeve zadužbine, mito i krađe lokalnih funkcionera koštaju Kinu svake godine 86 milijardi dolara (oko 60 milijardi evra).

Najnoviji primer ove opasne pojave svedoči da je sud u Hengšuiju (provincija Hebej, blizu Pekinga) minule nedelje izrekao smrtnu kaznu bivšem pomoćniku gradonačelnika Pekinga zbog korupcije u vezi sa izgradnjom sportskih objekata za Olimpijske igre 2008. Izvršenje kazne, pak, odloženo je na dve godine, što daje šansu osuđeniku da svojim dobrim ponašanjem najtežu kaznu zameni za doživotnu robiju.

Potkopavanje ugleda i moći

Lju Džihua (59) okrivljen je da je u poslednjih nekoliko godina primio mito od sedam miliona juana (oko milion dolara) dok je bio na funkciji pomoćnika pekinškog gradonačelnika i direktora naučnog instituta u provinciji Hebej. Mito su primali Lju i njegova ljubavnica Vang Ćijanrui, javila je Sinhua.

Komunistička partija Kine sa velikom mukom pokušava da iskoreni korupciju u svojim redovima. Kineska vlada je u protekle tri godine zbog primanja mita kaznila više od 50.000 funkcionera, ali i dalje strahuje da bi korupcija mogla da potkopa njen ugled i moć.

„Rupe u zakonima”, kao i nedostatak saradnje sa međunarodnom zajednicom, ukazuju kineski zvaničnici, ohrabruju korumpirane funkcionere da nekažnjeno beže u inostranstvo sa ukradenim novcem.

Partijski dnevnik „Ženmin žibao” podseća da je lider KP Kine Hu Đintao nedavno zatražio od 73 miliona članova partije da „žive jednostavnim životom i da izbegavaju iskušenja kao što su novac, moć i seks”. Hu pokušava da povrati ugled KPK koji je poljuljan korupcionaškim skandalima na visokom nivou.

„Da li članovi partije, naročito vodeći kadrovi, mogu da odole iskušenjima moći, novca, lepote i seksa, praktičan je test”, navodi se u Huovom govoru.

Ideološki, otvaranje partije za laobane – kako Kinezi nazivaju gazde – predstavlja prekretnicu, iako je „konačni cilj KPK” i dalje, prema njenom statutu, „ostvarenje ideje komunizma”. Ali, ako više nema klasne borbe, nema ni komunizma, primećuju posmatrači.

Analitičari ocenjuju da je KPK ranije nastojala da ostavi utisak partije radnika i seljaka, ali je postala „partija gazda i elite”, dodajući da taj ideološki zaokret nosi i rizike, pre svega povećanje nezaposlenosti i socijalne nejednakosti.

Profesor kriminologije Su Đijan kaže da je „davno prohujalo vreme kada su Kinezi imali isti ili makar sličan standard”. Sve dublji jaz i raširena pohlepa za novcem doneli su Kini i opasne kriminalce – uglavnom članove trijada – hladnokrvne ubice i beskrupulozne pljačkaše”.

Trijade su van kontrole, upozorava profesor Caj Šaoćing, ekspert za kinesku mafiju, ističući da „mafijaški gangovi prete da ugroze socijalnu stabilnost Kine”. Caj je procenio da „u Kini danas ima najmanje milion članova trijada”, optužujući korumpirane državne službenike i policajce da su omogućili opasnim mafijaškim udruženjima da deluju širom Kine.

Bekstvo na Tajvan

Kinesko ime za trijade glasi „hej šehuj” (tajno društvo). Osnovane su u 17 veku kao moćne grupe, organizovane na teritorijalnim, društvenim ili mističnim osnovama – zbog otpora prema korumpiranoj dinastiji Ćing.

Na njihovim crnim zastavama nalazio se crveni mač i žuti ravnostrani trougao: jedan krak je predstavljao nebo, drugi – zemlju, a treći – čoveka. Otud i naziv – trijade.

Trijade su početkom 20. veka imale izvesnu političku moć. Vrhunac su dostigle 1911. godine, kada su pomogle nacionalistima u slamanju poslednje kineske dinastije Ćing. Posle pobede komunista Mao Cedunga i slamanja trgovine opijumom, mnoge trijade su pobegle na Tajvan, u Makao i Hongkong.

Borba protiv tiranije i zaštita nemoćnih davno su ustupile mesto otmici, uceni, kocki, prostituciji i švercu opijuma. Trijade danas imaju samo jedan cilj – zgrtanje novca na bezbroj ilegalnih načina. Njihova zastrašujuća reputacija potiče od gramzivosti, brutalnosti, tajnosti i osvete.

Neke trijade – kao što je krajnje tajanstveni Beli lotos, koji je davno nastao u severnoj Kini – ostale su van kriminala i danas neguju samo bliske ritualne veze taoizma i drevnog misticizma. Ali, većina se davno odrekla verskih ceremonija i upustila se u kriminal i nasilje, po ugledu na danas najmoćnije trijade – 14K i Soi Fon.

Danas su sve azijske zemlje koje proizvode opijum, naročito u „Zlatnom trouglu” (Burma, Laos i Tajland), pod kontrolom kineskog podzemlja. Zbog prisnih veza sa inostranim tajnim službama trijade su „skoro nevidljive”, kao druga strana Meseca.

„Kineska emigracija je izvezla trijade u razne krajeve sveta”, priznao je ozloglašeni gangster Song Ljugen, nedavno uhapšen i osuđen na smrt. San Francisko, Njujork, Vankuver, Sidnej, London, Mančester, Amsterdam, pa i Beograd samo su neke od metropola u kojima je otkriveno prisustvo trijada.

Procenjuje se da kineska mafija godišnje ostvaruje profit od 300 milijardi dolara. Ovaj podatak Interpola možda najbolje ukazuje na ozbiljnu opasnost trijada i na njen ogroman udeo u svetu ološa jer je na poslednjoj međunarodnoj konferenciji o kriminalu ukazano da ukupni obrt svih mafija u svetu godišnje iznosi 850 milijardi dolara. 

U poređenju sa gangsterima trijada, mafijaši sicilijanske Koza Nostre, napuljske Kamore, kalabrijske Ndrangete, japanske jakuze i kolumbijski lordovi kokaina – „deluju kao golobradi izviđači”, svojevremeno je izjavio jedan od šefova Interpola. Po brutalnosti trijade se mogu meriti samo sa ruskim mafijašima, koji danas drže primat u svetskom podzemlju.

Veliki deo pravog lica trijada prekriven je velom tajne, straha i ćutanja.