Osiromašeni uranijum uzrok mentalnih problema kod dece

Od našeg specijalnog izveštača
Soči – Tokom NATO agresije na Srbiju kao direktan rezultat bombardovanja poginulo je oko 3.000 ljudi, među kojima i 78 dece, a u poslednjih 25 godina došlo je do porasta onkoloških bolesti. Ovaj broj se dalje uvećava, od oko 19.000 (19.625) 1999. godine i oko 30.000 (29.588) 2018. godine na više od 40.000 slučajeva 2021. godine. Ovo je presek stanja koji je za „Politiku” u Sočiju, na skupu „Atomekspo”, predstavila profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja Srbije.

„Nakon prvih pet do sedam godina uočeno je statistički značajno uvećanje pojave sistemskih onkoloških bolesti, limfoma, leukemije i mieloma, što se često dešava posle nuklearnih incidenata. Do povećanja broja solidnih tumora došlo je nešto kasnije, devet do 15 godina nakon agresije. Analizirajući Evropski informacioni sistem za rak, 2021. najviše stope smrtnosti zabeležene su u Srbiji, Mađarskoj i Crnoj Gori. Pitanje je zašto. Terapija je znatno bolja, dijagnostika ne kasni kao ranije, ali pacijenti i dalje umiru. Jedno od objašnjenja može biti u visokom nivou agresivnosti onkoloških oboljenja, što je najverovatnije posledica ekološke katastrofe iz 1999. godine”, smatra Grujičićeva.

Svi ljudi koji su učestvovali u postupku raščišćavanja na mestima koja su bila bombardovana, kako tvrdi naša sagovornica, umrli su ili se leče od onkoloških bolesti (posebno na mestima koja su gađana projektilima sa osiromašenim uranijumom).

„Svaki general naše vojske koji je učestvovao u odbrani zemlje na Kosovu i Metohiji, ili je preminuo od raka ili se nalazi na lečenju. Zvaničnici NATO-a su poricali da su koristili projektile sa osiromašenim uranijumom (OU). Tek kada je Vojska Jugoslavije našla municiju sa osiromašenim uranijumom, potvrđeno je da su takvi projektili korišćeni. Radijacija nakon eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom prisutna je samo kratko vreme nakon eksplozije. Međutim, u zavisnosti od meteorološke situacije tokom 78 dana od bombardovanja, nanočestice mogu da se prošire daleko od mesta eksplozije. Ove nanočestice su u stvari kancerogene, što tek treba da dokažemo”, otkriva Grujičićeva.

Prema istrazi direktnih posledica NATO bombardovanja, tokom prvih 10 godina nakon agresije pojavilo se od 15.000 do 33.000 novih malignih oboljenja i zabeleženo je od 10.000 do 18.000 smrtnih slučajeva kao posledica onkoloških oboljenja.

„Četiri hiljade naših vojnika koji su bili na različitim razdaljinama od mesta na kojima je korišćena municija sa OU, praćeno je četiri godine nakon agresije. Preliminarni rezultati su ukazali na pojavu hromozomskih aberacija. Nažalost, najverovatnije iz političkih razloga, naša vojna akademija je prekinula ovaj program 2004. godine. Sada, 25 godina kasnije, bilo bi interesantno videti šta se dogodilo sa ovim ljudima, a posebno bi bilo interesantno videti šta se dogodilo sa njihovom decom”, dodaje ministarka zdravlja.

Problem sa osiromašenim uranijumom leži u oštećenju genetskog materijala ljudi koji su izloženi eksploziji projektila sa osiromašenim uranijumom.

„Patološke trudnoće i genetske anomalije zabeležene su kako tokom bombardovanja tako i nakon njega, i to ne samo kod ljudi već i kod životinja. Posle bombardovanja, sterilnost kod muškaraca kao posledica agresije se udvostručila, a napreduje i dalje. Broj bračnih partnera koji ne mogu da imaju decu se prirodno povećava svake godine”, tvrdi ministarka zdravlja.

Mentalni problemi uz smanjivanje koeficijenta inteligencije kod dece su, po njenim saznanjima, takođe posledica bombardovanja. Merenje koeficijenta inteligencije kod dece počevši od prvog razreda osnovne škole ukazuje da je koeficijent inteligencije statistički značajno niži kod dece koja su rođena tokom agresije.

„Smatramo da je povećanje broja ovih relativno retkih bolesti takođe jedna od posledica bombardovanja. Oko 27.000 pacijenata je 2019. godine lečeno od autoimunih sistemskih bolesti različitih vrsta, od kojih su neke životno ugrožavajuće za pacijenta i zahtevaju produženo lečenje”, dodaje Grujičićeva.

Sve ove bolesti, tvrdi ministarka, mogu da se povežu sa upotrebom projektila sa osiromašenim uranijumom, kao i sa toksičnim i kancerogenim dejstvom hemikalija koje su se oslobađale u vazduhu, zemlji i vodotokovima Srbije i Crne Gore 1999.

Nažalost, kao i u drugim zemljama (Irak, Avganistan, Sirija, Libija, i ko zna gde još), u Srbiji nikada nije sprovedeno naučno ispitivanje koje bi bez sumnje potvrdilo odnos između zagađenja životne sredine tokom bombardovanja i ranije pomenutih oboljenja.

„Sve što pominjem predstavlja isključivo posredne dokaze. Potrebna nam je nauka da bi se potvrdilo da je municija sa OU kancerogena, mutagena i toksična, i da kao takva treba da bude zabranjena. Za to nam je potreban mir, kao i saradnja lekara i naučnika iz svih zemalja koje su imale tu nesreću da iskuse zagađenje izazvano ratnim dejstvom na njihovoj teritoriji. Očekujem pomoć naših američkih kolega koji su dobro upoznati sa posledicama ove strašne municije na zdravlje američkih vojnika i veterana”, zaključila je Danica Grujičić.