Uvoz pšenice u EU gotovo utrostručen za dve godine

Izuzimajući kukuruz, Evropska unija proizvodi više žitarica nego što troši. I u pogledu snabdevanja svetskog tržišta posebno je značajan njen izvoz pšenice i ječma. To u praksi znači da joj nije potreban nikakav uvoz, ali događa se upravo suprotno, piše specijalizovani portal „Agrarhojte”.

Prema podacima za tekuću ekonomsku godinu, EU je proizvela gotovo 126 miliona tona pšenice. Potrošiće se nešto više od 100 miliona tona, a predviđanja su da će izvesti oko 31 milion tona, čime bi postala najveći izvoznik posle Rusije, preneo je „Agroklub”.

Međutim, po podacima Evropske komisije, na tržište EU je u tekućoj godini, do kraja februara, stiglo 8,4 miliona tona pšenice, što je 600.000 tona više nego prošle godine i čak 5,2 miliona tona više nego pre dve godine, kada je uvoz iznosio samo 3,1 milion tona. Dakle, uvoz se gotovo utrostručio u roku od dve godine, zaključuje taj portal.

Otkupne cene žitarica na tržištu EU značajno zavise od prihoda od izvoza. Kako se navodi, s izbijanjem rata u Ukrajini značajne količine ukrajinskog žita krenule su ka evropskom tržištu, što je i glavni razlog višemesečnih protesta poljoprivrednika širom Evrope.

Žitarice iz Ukrajine znatno su jeftinije od evropskih, naveo je Olaf Zinke, dugogodišnji agrarni analitičar dodavši kako to s jedne strane stvara veliki cenovni pritisak na unutrašnjem tržištu EU, a s druge istiskuje skuplje žitarice evropskih farmera, koje se gomilaju u sve većim zalihama u silosima.

U Francuskoj, koja je vodeći proizvođač žitarica u EU, proizvođači već zahtevaju od Emanuela Makrona da preduzme mere za zaštitu domaćih proizvođača, javlja AFP.

– Danas imamo cenu pšenice od 155 evra po toni. U poređenju s proizvođačkom od  220 do 240 evra vidimo da je gubitak značajan, čak 42.000 evra na sto hektara– rekao je za ovu francusku novinsku agenciju, Erih Tirouin, predsednik tamošnjeg udruženja proizvođača žitarica (AGPB), naglasivši kako količina ukrajinskog izvoza u EU više nije održiva za poljoprivrednike.

Od meke pšenice uvezene u tekućoj marketinškoj godini (isključujući durum pšenicu i brašno), najveći udeo od 4,4 miliona tona ili gotovo 70 odsto dolazi iz Ukrajine. Ostali dobavljači bili su Kanada sa 630.000 tona, Moldavija s 450.000 tona, Rusija s najmanje 290.000 tona ali i Srbija s 220.000 tona.

Ako se sagledaju cene jasno je zašto ukrajinska pšenica potiskuje evropsku robu s tržišta. Prema podacima EK, najjeftinija evropska pšenica poslednji put je ukrcana u najvažnijoj francuskoj izvoznoj luci za 198 evra po toni. Istovremeno, ukrajinska izvozna pšenica košta od 160 evra po toni, odnosno oko 20 odsto manje. Glavna odredišta uvezene obične pšenice bile su Španija i Italija, baltičke zemlje, Poljska, Rumunija i Slovačka.