Raspakivanje šargarepe

Aleksandar Vučić svojevremeno je izjavio da je 2013. čitava vlada bila za ulazak Kosova u UN, a da je on to uspeo da spreči. Pošto sada ne uspeva da spreči ulazak Kosova u Savet Evrope, nagoveštava da bi Srbiju mogao da izvede iz vodeće evropske organizacije za ljudska prava.

Politički komitet Saveta Evrope (SE) pozitivno je u sredu ocenio mišljenje izvestiteljke za prijem Kosova, koje je zahtev za članstvo podnelo maja 2023. Iako konačnu odluku treba da donese Komitet ministara, po svemu sudeći, okončana je jedna etapa otvorena prošlog aprila, kada su kandidaturu Prištine podržale 33 od 46 država članica. Sedam je bilo protiv, pet uzdržano, dok jedna zemlja nije glasala. Ovoga puta 31 poslanik glasao je za, četiri su bila protiv, a jedan uzdržan.

Sada je Beograd na potezu. Ima dve opcije. Prva je da ljutiti Vučić izvede Srbiju iz SE i da „promeni pristup” dijalogu s Prištinom, šta god to značilo. „Objasniću kako su nas varali, lagali, glumili i neki tobožnji prijatelji i drugi, a tiče se članstva Kosova u Savetu Evrope”. „Videćemo hoće li Srbija ostati u Savetu Evrope ili neće.”

Druga je da manipulativni predsednik samo fingira izlazak igrom providnog scenarija: da se pred narodom junači i demonstrira odlučnost, a da potom istom tom narodu objasni zašto je za Srbiju ipak bolje da ostane u savetu.

Prva bi značila kapitulaciju, druga populističko zamajavanje.

„Jedna od opcija je da izađemo. Rusiju su izbacili i ovo bi de fakto bilo izbacivanje Srbije”, rekao je Vučić ne propuštajući priliku da odmah omalovaži savet: ta organizacija maltene ni o čemu ne odlučuje.

Predsednik već duže priprema javnost da će Kosovo ući i u SE. Blokade u Unesku ili Interpolu dosad su se pokazale uspešne, ali to ne funkcioniše u organizaciji u kojoj većinu čine države koje su priznale kosovsku nezavisnost. „Teško ćemo to da sprečimo jer su oni doneli tu odluku.”

Ukoliko Srbija napusti Savet Evrope, bio bi to prkosni izraz nemoći. Bojkot uvređene gospođice. „Koga više vole?” Povređena sujeta. „Možda vam se više sviđa da imate Prištinu u Savetu Evrope nego Beograd i Srbiju”, kaže ironično Vučić.

Zašto bi predsednik koji sebe stalno opisuje kao velikog borca napustio diplomatski front i tako Srbiji uskratio mogućnost da se njen glas u savetu čuje? „Srbija neće da srlja u rat, čekaće trenutak za svoju političku akciju”, uzvraća Vučić na izjavu Albina Kurtija da Srbija raspoređuje vojsku na granici s Kosovom. Razni su tereni za političku akciju. Savet Evrope je jedan od njih. Zašto onda prekinuti utakmicu i povući se u svlačionicu? Uostalom, i većina članica EU je priznala nezavisno Kosovo, ali Srbija zbog toga nije odustala od namere da postane punopravni član.

Evropljani su odabrali da umesto štapa raspakuju šargarepu. Procenili su da je dovoljno što je Priština prihvatila da se manastir Visoki Dečani i njegova 24 hektara zemlje upiše u katastarske knjige, što je bio jedan od tri zahteva izvestiteljke za prijem Kosova u SE Dore Bakojani.

Zašto se u Beogradu piše o „perfidnoj igri” Grkinje kada ona samo preporučuje „nadzor” SE nad Kosovom i dodaje da je „potpuno svesna da postoji dugačak spisak nerešenih predmeta u vezi s demokratijom i ljudskim pravima na Kosovu, kao i snažan otpor Prištine na raznim frontovima”?

Zašto skidanje jedne sporne teme posle godina čekanja nije pozdravljeno u Beogradu? Zato što je, tumači srpska vlast, uknjiženje Dečana bio Kurtijev kalkulisan potez da bi dobio saglasnost za ulazak u SE. Jeste, pa šta? Ozbiljni pregovori podrazumevaju osmišljeno nadigravanje.

Druga dva zahteva Prištini, osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i pitanje eksproprijacije zemljišta u opštinama s većinskim srpskim stanovništvom, ostavljena su za kasnije. Premijer Kosova je zajedno s predsednicom i predsednikom skupštine uputio pismu Bakojanijevoj i obećao da će poštovati sve članove Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući i formiranje ZSO – ali tek po ulasku u savet.

Beograd posle 12 godina čekanja ne veruje. A trebalo bi da veruje savetu, ne mora Kurtiju, koga bi poigravanje s pismeno preuzetom obavezom moglo skupo da košta. Šargarepa je ponuđena i Srbiji. Ukoliko Vučić ispuni odredbe prošlogodišnjih sporazuma iz Brisela i Ohrida, s kojima se usmeno saglasio, da prekine da sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i on bi mogao da se nada nagradi.

Ovo je retka situacija u kojoj bi obe strane bile na dobitku: Kosovo u savetu, Dečani u katastru, SZO na dostupnoj udaljenosti.

Umesto toga, Vučić preti izlaskom Srbije iz SE. Bila bi to dalekosežno loša odluka. Šta to znači? Ako Kosovo jednog dana uđe u Ujedinjene nacije, da li će Srbija napustiti ovu svetsku organizaciju?

Poslanica Evropskog parlamenta i stalni izvestioca za Kosovo Viola fon Kramon, jedna iz galerije u Beogradu sve omraženijih Nemaca, veruje u scenario broj dva. Nazvala je Vučićevu pretnju napuštanja SE „blefom”. „Srbija, naravno, neće otići.” Nova predsednica skupštine, koju je na tu funkciju lansirala agresivna retorika odbrane „šefa” i svih njegovih zamisli, odmah je prihvatila da bude čitač predsednikovih misli. „Vučić ne blefira”, izjavila je Ana Brnabić.

Pregovori Beograda i Prištine traju duže od decenije. Održivog i stabilnog rešenja nema, ali uknjiženi su neki, mahom tehnički dogovori. Sve ide po principu toplo-hladno, ali rekao bih da Kurti lukavije vodi igru. Da bi se umilio Zapadu, kome njegov ekstremizam nije po volji, u prvi plan stavlja proces demokratizacije. Izbaci iz opticaja dinar kako bi se uvođenjem evra predstavio kao pravi budući Evropejac.

U nacrtu izveštaja za članstvo Kosova u SE pominju se i pitanja u vezi s ljudskim pravima i zaštitom manjinskih zajednica koja Kosovo mora da ispuni nakon članstva. Zemlje koje potpišu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima obavezuju se da će štititi osnovna prava i slobode pojedinaca, vladavinu prava i demokratiju. Uz pretpostavku da će se Kosovo truditi da i u okvirima SE potvrdi atribute državnosti, to bi mogla da bude dobra vest za Srbe.

Beograd neće sprečiti da „lažna država” uđe u „lažni savet”, ali Srbija ne sme ponosno da krene u dobrovoljnu samoizolaciju.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista