Dela Fransoaz Žilo u Pikasovom muzeju

U okviru nove stalne postavke nedavno otvorene u poznatom Pikasovom muzeju u Parizu nalazi se i jedan poseban, za mnoge i neočekivan segment – prvi put odeljak izložbe posvećen je radovima Fransoaz Žilo, nekadašnje emotivne partnerke velikog slikara. U narednih godinu dana u prostoriji na trećem spratu ovog zdanja, među gotovo četiri stotine Pikasovih slika, skulptura, primeraka keramike, crteža i grafika, nalaziće se i njena dela i očekuje se da privuku pažnju. Ne samo zbog činjenice da je reč o osobi koja je bila deo umetnikovog života i to ne samo kao muza, već i životna saputnica, već najpre zato što je i ona lično bila umetnica.

Međutim, njen stvaralački uspeh, kako pišu i podsećaju „Gardijan” i „Art njuz”, bio je u senci čoveka koji se smatra jednim od najvažnijih umetnika 20. veka i koji se, štaviše, nakon njihovog razlaza zarekao da će joj zagorčati život.

Iz ovog popularnog muzeja, koji poseduje najveću kolekciju Pikasovih dela na svetu, saopšteno je da „ona nije predstavljena kao Pikasova muza ili inspiracija”. „Ne postoji nijedna od njenih slika ili fotografija; umesto toga fokus je na Fransoaz Žilo kao umetnici”, čime se nastoji da se delimično ispravi nepravda koja joj je naneta u javnosti.

Sesil Debre, direktorka Pikasovog muzeja, takođe je istakla medijima da je slikarki  Žilo dodeljeno mesto koje joj pripada kao umetnici. „U Francuskoj je Fransoaz Žilo poznata kao Pikasova saputnica, dok se u Sjedinjenim Državama gde je živela posle 1970. smatra umetnicom i slikarkom, tako da ovde imamo sobu u kojoj su izložene njene slike”.

I to izbor radova koji prikazuje nekoliko dekada njenog stvaralaštva, amblematske slike iz osamdesetih godina prošlog veka, uz poseban segment koji je u vezi sa njenim bestselerom „Život sa Pikasom”, izdatim 1964. godine.

„Gardijan” u opsežnom izveštaju podseća na mučne detalje u vezi sa odnosom Pikasa i Fransoaz koji su, nažalost, bitni u kontekstu priče o njenom stvaralaštvu. Upoznali su se 1943. u jednom pariskom kafiću – ona je imala 21, a on 61 godinu. Kako se navodi, kada ga je posle duge i burne veze 1953. napustila i sa sobom povela njihovo dvoje dece, Kloda i Palomu, on joj je rekao da ona neće biti ništa bez njega.

Ona se kasnije prisećala njegovih reči: „Zamišljaš da će ljudi biti zainteresovani za tebe? Neće nikada, zaista. Biće to samo neka vrsta radoznalosti koju će imati za osobu čiji je život tako intimno dotakao moj.”

Pikaso je, kako se može pročitati u stranim medijima, uništio njenu imovinu, uključujući pisma koja joj je upućivao Matis, zahtevao je od galerija da prestanu da je predstavljaju i uticao na to da ne bude pozivana da izlaže na prestižnim smotrama. Moglo bi se reći da su Pikaso i njegovi uticajni prijatelji u umetničkim i intelektualnim krugovima Francuske vodili protiv nje ono što je ona opisala kao „rat”, pa je na kraju bila primorana da napusti Francusku i nastani se u SAD, gde je obnovila svoj život i karijeru i nastavila da slika do smrti 2023. u 102. godini.

Žoan Snreš, kustos u Pikasovom muzeju, rekla je da je ovaj projekat važan kako bi se odagnala ideja da je ona „samo Pikasova partnerka”.

„Ona je bila sama po sebi umetnica sa veoma dugom karijerom tokom koje je njen rad evoluirao. Mi ovde pokazujemo raznolikost njenog rada”, izjavila je i dodala za „Gardijan”: „Istina je da su je mnogi ljudi u umetničkoj zajednici u Francuskoj izbegavali nakon što je objavljena njena knjiga o Pikasu. Smatrali smo da je važno da pokažemo ne samo njeno mesto u Pikasovom životu, već i da je ona mnogo više od njegovog saputnika. Na kraju krajeva, provela je samo 10 godina sa njim od više od 100.”