Žene rame uz rame sa muškarcima

Prvi put u istoriji Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici broj žena i muškaraca koji se leče od alkoholizma se izjednačio – dok je nekada na jednu ženu koja pije dolazilo pet muškaraca, danas su polovi postigli ravnopravnost kada je u pitanju traženje pomoći od stručnjaka. Međutim, direktorka ove zdravstvene ustanove dr Diana Raketić podseća da poznata metafora o vrhu ledenog brega važi kada je u pitanju broj osoba koje traže pomoć zbog zavisnosti, jer praksa govori da od deset alkoholičara – samo jedan krene na terapiju odvikavanja. Zbog toga je, dodaje ona, nezahvalno govoriti o brojevima, jer broj onih koji dolaze na lečenje ne govori ništa o rasprostranjenosti ove bolesti zavisnosti u opštoj populaciji.

O alkoholizmu, međutim, govore rezultati poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, koje su zajedno uradili Republički zavod za statistiku i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i koji svedoče da u Srbiji 50,7 odsto stanovništva konzumira alkohol. U godini koja je prethodila istraživanju svakodnevno je pilo tri odsto stanovnika – stanovnici Južne i istočne Srbije i Vojvodine piju nešto više od žitelja Šumadije i zapadne Srbije, a muškarci su ti koji čak osam puta češće svakodnevno piju u odnosu na žene. Makar jednom nedeljno ekscesivno je pilo (konzumiralo više od šest pića u jednoj prilici) 3,2 odsto muškaraca i 0,3 procenta žena, a barem jednom mesečno opijalo se 18,3 odsto pripadnika „jačeg” pola i 4,5 odsto pripadnica „nežnijeg” pola.

Iako je alkoholizam najrasprostranjenija bolest zavisnosti u našoj populaciji, stručnjaci upozoravaju da majka priroda ima maćehinski odnos prema ženama kada je u pitanju piće, jer se zbog specifičnosti biologije žena, alkoholizam mnogo brže razvija kod žena. Kako ističe Milena Despotović, socijalna radnica iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kada žena počne da pije potrebno je dve do tri godine da ona razvije zavisnost od alkoholizma, dok je muškarcu potrebno duplo više vremena. Naime, ženski organizam teže i sporije metaboliše alkohol nego muški, zbog čega se alkohol duže zadržava u njenom organizmu.

„Ono što karakteriše alkoholizam kod žena jeste činjenica da ova bolest zavisnosti najčešće nije njihov primarni problem, već maskira druge životne probleme. Naime, žene obično počinju da piju zbog neke teške životne situacije. Veliki broj žena koje se jave na lečenje ima neko iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja u porodici i veoma je teško otkriti taj problem na početku lečenja – on se najčešće otkriva tek tokom terapije. U skici za portret naše pacijentkinje najčešće se nalazi žena između 35. i 50. godine života, koja je često visoko obrazovana i(li) se nalazi na visokoj funkciji, koja nosi veliku odgovornost. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva odgovorno mogu da kažem da svako može da postane alkoholičar – na lečenje u Drajzerovu dolazile su i lekarke, psiholozi, socijalne radnice i psihijatrice”, istakla je Milena Despotović na okruglom stolu pod nazivom „Mentalno zdravlje žena”, koji je nedavno održan na Fakultetu političkih nauka.

Ona je dodala da se žene alkoholičarke mnogo češće razvode od alkoholičara i mnogo ređe na lečenje dolaze sa suprugom ili partnerom. One najčešće dolaze same, a ako dođu sa partnerom, on uglavnom ne ostaje do kraja lečenja i suštinski ne podržava ženu. Kod muškaraca je situacija obrnuta – supruge i partnerke muškaraca alkoholičara mnogo su posvećenije i po pravilu ostaju sa njima do kraja lečenja.

„Postoji nekoliko tipova ženskog alkoholizma, ali on se najčešće javlja kod dve kategorije žena – kod domaćica, koje većinu vremena provode kod kuće, nisu socijalno angažovane, često imaju neprepoznatu depresiju i piju krišom, i kod zaposlenih žena, koje po završetku posla svrate na piće na javnom mestu, odnosno kafiću ili kafani. Često su to žene na menadžerskim pozicijama koje piju na muški način, tj. konzumiraju veliku količinu alkohola i taj kompetitivni odnos sa kolegama na poslu prenose i u kafanu, takmičeći se ko može više da popije”, upozorila je Milena Despotović, podsećajući da u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti postoji ženska rehabilitaciona grupa, u kojoj su žene jedna drugoj najveća podrška.