Balet Vizbaden u Narodnom pozorištu

21. BFI

Balet Vizbaden gostuje sa dve koreografije večeras od 20 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu, na 21. Beogradskom festivalu igre. Prvo delo „Midnight raga” postavio je Marko Geke, na muziku Ravija Šankara i Ete Džejms i on u ovom igračkom duetu, čiji se naslov vezuje za klasičnu indijsku kompoziciju, izražava svoju umetničku sliku sveta. Uprkos okrenutosti indijskoj muzici, koja se ogleda i u tamnoplavim svilenim tkaninama od kojih su napravljeni kostimi, autentični naelektrisani rečnik koreografa ostaje nepogrešiv.

Marko Geke je pohađao Baletsku akademiju u Minhenu, a kasnije Kraljevski konzervatorijum u Hagu. Karijeru igrača počeo je u Državnoj operi u Berlinu i Teatru Hagen. Upravo tu nastaje njegov koreografski prvenac 2000. godine, da bi nastavio da kreira za igrače Štutgart baleta, do odlaska u Njujork, na Koreografski institut. Geke istražuje spektar ljudskih pokreta, razlažući svaki gest na njegove pojedinačne delove. Pritom, njegova dela su puna promišljenih, ali i snažno emotivnih trenutaka. Pored mikroskopskog pogleda na telo, on pruža psihološki uvid u unutrašnje funkcionisanje ljudskog bića, uključujući i svoje sopstveno. Višestruko nagrađivan, Geke je poslednjih godina potpisao veliki broj izvanrednih svetskih premijera. Njegov rad obuhvata više od 60 koreografija koje su na repertoaru najznačajnijih trupa širom sveta.

Za drugi komad „O prorocima i lutkama” koreografiju, scenu, dizajn zvuka, svetlo osmislio je Martin Arijaž. Naslov „O prorocima i lutkama” aludira na istoimeni članak u britanskom tabloidu „San”, objavljen uoči Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2019. u Njujorku. Na ovom samitu, Greta Tunberg je održala važan govor „Kako se usuđuješ” u kojem se nemilosrdno obračunala sa profitnim interesima privrede i njenim mitom o večnom rastu, kao i s velikim brojem donosilaca političkih odluka. Kamere su zabeležile trenutak kada je Tramp prošao pored Tunbergove, ignorišući je dok je ona zurila u svaki njegov pokret. Od tada nije bilo drugog susreta između njih dvoje. U mešavini različitih žanrova igre, drame i lutkarstva, francuski koreograf ipak kreira ovaj susret stavljajući ove dve ličnosti u tok šou. Dakle, to je susret između dve istorijske figure, koji se zapravo nikada nije dogodio. Tok šou je okvir ove predstave.

Martin Arijaž, rođen 1986. godine u Bajonu, počeo je da se bavi baletom i savremenom igrom u 19. godini. Njegov igrački debi dogodio se u mladoj postavci Bijaric baleta, koreografa Tijeri Malandena. Nastavio je da igra sa Nacionalnim baletom Marselja i u Kompaniji Kibuc u Izraelu. Kao igrač, sarađivao je sa poznatim koreografima kao što su Icik Galili, Tijeri Malanden, Emanuel Gat, Rok Asaf i mnogi drugi. Dobio je mnoge značajne nagrade. Do 2021. godine Arijaž je bio rezidentni umetnik u Baletu Bijaric.

Zajednička baletska trupa Državnog teatra Vizbadena i Državnog teatra Darmštata od svog spajanja, pre deset godina, zalaže se za raznolikost produkcija. Od 2020/21. godine Bruno Hajndriks upravlja ansamblom od 28 igrača koji svake sezone uz gostujuće predstave produciraju u proseku četiri programa poznatih koreografa kao što su Brajan Arijas, Edvard Klug, Ejal Dadon, Šaron Ejal, Marko Geke, Damijan Žale, Ohad Naharin, Kristal Pajt, Hofeš Šehter.