Punoletstvo drevne tehnike – 18 godina Mozaika malog formata

Prirodu, ćud i lepotu kamena dobro poznaju mozaičari. Oni svojim stvaralačkim impulsima dopuštaju da kamen ispolji svoju materijalnost, pa čak i grubost koju vešti umetnici znaju da ukrote. Mozaiku je bila posvećena i velika izložba, koja je od 6.marta do ovog vikenda, krasila galeriju RTS-a u Takovskoj ulici.  Postavka je ujedno bila i rođendanaska, što potvrđuje i njen naziv „Punoletstvo drevne tehnike – 18 godina Mozaika malog formata”. To je autorski projekat akademskog slikara i mozaičara Petra Vujoševića. Ovaj umetnik poznat je i po tome što lekcije mozaika na radionicama prenosi svim generacijama, pa se tako krug zaljubljenika u ovu likovnu tehniku iz godine u godinu širi. Vujoševićev odnos prema kamenu čudnovato je neposredan. Kad govori o kamenu i njegovim bojama, građi i teksturi, stiče se utisak da kazuje o živom biću. On podseća da je mozaik poznat i kao „carska tehnika” koju su u davna vremena cenili carevi i velmože, a to je i tehnika kojom su mogli da dobiju ono što su želeli, između ostalog, to su raskoš i sjaj.

Mozaik malog formata pleni svojom lepotom i svojevrsnom filozofijom,  koju svako na svoj način može da tumači u kratkoj likovnoj priči ispisanoj u kamenu.

Ovaj program organizuje se osamnaest godina, i kako je istakao Petar, utiče na razvoj mozaika kao likovne tehnike i na povećanje vidljivosti mozaika na umetničkoj mapi, a po tome je Beograd sada postao poznat.

Vujošević je za ovu postavku odabrao više od sedamdeset mozaika malog formata, sa prethodno održanih manifestacija ove tradicionalne smotre, čiji su autori iz Srbije i Evrope. Na ovaj način u prvi plan se stavlja savremena mozaička praksa, koja pruža uvid u najnovije ideje i kretanja u polju mozaika.

– Projekat se realizuje kao godišnja izložba, koja daje snažan zamajac uspostavljanju jake domaće mozaičke likovne scene i utiče na njeno pozicioniranje u evropskim okvirima kroz unapređivanje međunarodne saradnje – objasnio je autor projekta.

Izložba ističe nove, posebno mlade, talentovane autore i promoviše njihovo stvaralaštvo. Petar podseća, da je prva izložba „Mozaik malog formata” održana 2006. godine. Od svog početka ona okuplja umetnike koji se aktivno bave mozaikom, ali istovremeno i stvaraoce kojima je mozaik samo odmorište u umetničkoj praksi.

Na afirmaciji savremenog mozaika je do tada već više godina uspešno radila grupa „Ametist” , a ovaj projekat je poslužio je kao novi pokretač na tom planu.

Iz ovog poduhvata nakon deset godina stvoren je „Beogradski festival mozaika” koji je prvi put održan 2016. godine u Kući legata.

U svom poslu mozaičari su usmereni na očuvanje mozaika kao likovne tehnike i njegovog isticanja kao savremenog likovnog izraza. Bitno je u tok kontekstu da se sačuva duh umetnosti, koji se kroz mozaik danas najbolje može pokazati.

–Mali format je blizak skici, brzom reagovanju na ideju, što znači direktno u materijalu, tako da često predstavlja najavu ili slutnju mogućeg ostvarenja. To mu daje svežinu i neobaveznost. I u malom formatu vidljiva je poetika autora kao i njegova trenutna preokupacija – objašnjava Petar. Istovremeno, to je neophodni elan umetnicima da rade i da se predstave javnosti, jer je povezanost sa publikom od velikog značaja. Zbog toga su tokom ove izložbe koja je bila izuzetno posećena, organizovana i vođenja. Zanimljivosti o mozaiku i izloženim delima kazivali su autor projekta Petar Vujošević, istoričar umetnosti Dejan Vukelić i mozaičarka Ana Jevgenijević, član ULUPUDS-a.  – Publika je svojim pitanjima inspirisala autore na dalje unapređenje u radu. Tom interakcijom formiran je lanac za dalje delovanje – istakla je Ana Jevgenijević, koja je takođe imala svoj rad na ovoj postavci, a iz istog „mozaičkog kruga” bile su Tijana Mandarić, Maja Guzina, Milomirka Petrović, takođe članice ULUPUDS-a,  ali i mozaičarke Suzana Stanišić i Kristina Šarić profesorka Rudarsko-geološkog fakuleta.

Na postavci su, između ostalih, mesto dobili i radovi profesora sa Fakuleta umetnosti u Nišu – redovni profesor mr Katarina Đorđević, docent Maja Đurović i redovni profesor u penziji mr Slavica Ereljanović Curk.

Na izložbama su do sada učestvovala 292 autora iz 15 zemalja (Argentina, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Francuska, Hrvatska, Izrael, Nemačka, Poljska, Rumunija, Rusija, Severna Makedonija, Australia, Turska, Švedska). Oni su prikazali više od 750 dela.

Publika je tako mogla da prati nova ostvarenja, kao i razvoj poetika pojedinih autora u ovoj tehnci u zemlji i inpstrastvu.

Mozaik je zainteresovao i umetnike iz drugih oblasti, pa je ova izložba dala mogućnost da se iskoriste novi elemente koji su karakteristični za njihovo primarno opredeljenje, što je doprinelo otvaranju šireg polja mozaika.

Prvih godina dodeljivane su tri nagrade (2007- 2013). U galeriji „Feniks” je  podršku dala vlasnica i kustoskinja galerije Branka Pavić Basta, pa je prvonagrađeni dobijao i termin za samostalnio izlaganje u tom prostoru.

Nagrada za najuspešniji rad ustanovljena je na izložbi pre deset godina, a nagrada za najuspešniji studentski rad uvedena je 2015. godine, koja je godinu dana kasnije, ponela ime velikog mozaičara Borislava Bore Nježića (1933-2016) sa namerom da njegovo delo posluži kao uzor i putokaz u stvaralaštvu novih generacija mozaičara.

U žiri za nagrade uključeni su pored mozaičara i predstavnici drugih umetničkih oblasti, kao i teoretičari i istoričari umetnosti, kako bi se proširilo polje međusobnih uticaja.

Podsećamo, za najuspešniji studenstki rad na oktobarskoj izložbi „Mozaik malog formata“ koja je održana u Maloj galeriji ULUPUDS-a, i sa koje su takođe selektovani radovi za ovu martvsku postavku posvećenu punoletstvu Mozaika malog formata,  izabran je „Pejzaž” koji je uradila Natalija Ilić, student slikarstva na Fakultetu umetnosti u Nišu. Ona je ponela prestižnu nagradu „Borislav Boro Nježić”. A najuspešniji rad na izložbi bio je mozaik „Fragement metaverzuma” umetnice Ane Jevgenijević. Ona je u mozaičku priču utkala metaverzum, koji zaokuplja maštu tehnološke industruje. Kamen koji mozaičar na poseban način oseća i razume i metaverzum koji otvara „vrata” virtuelnom svetu, i još je mnogima nepoznat, a u njemu može da se druži, putuje, kupuje...Ana je spojila čudesnim vezama. Ovaj zapis u kamenu, gde linije nisu ravne, stiče se utisak laganog kretanja.

Da bi se publici, ali i likovnim umetnicima iz drugih oblasti, koji žele da upoznaju i mozaik, približila ova tema, organizovana je od 2016. godine radionica mozaika „Kamen i lom” koju vodi Petar Vujošević. Polaznici, ali  i posetioci u ovoj školi na poseban način uče lekcije o mozaiku. Na radionici se okupljaju različite generacije, među kojima ima i dece. Oni uče i teorijske lekcije i razvijaju talenat. To je još jedan, širom otvoren prozor u svet mozaika koji vredi upoznati.