Bitka za Beograd ili politički rat za državu

Beogradski izbori još nisu ni raspisani, a vlast i deo opozicije su u živoj političkoj borbi koja uveliko prevazilazi lokalne teme. Predstavnici vlasti pokušavaju kroz obraćanje SB UN o agresiji NATO-a i aktivnom diplomatijom da spreče da tzv. Kosovo uđe u međunarodne organizacije i da na svaki drugi način oslabe pozicije Prištine, kao i da ukažu na kršenje međunarodnog prava u slučaju Srbije. Istovremeno, čelnici dela opozicije protekle nedelje vreme su provodili u Berlinu i Briselu, optužujući vlast za navodnu krađu decembarskih izbora i tražeći otvoreno mešanje ovih zapadnih centara u izborni proces u Srbiji.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić trebalo bi do prekosutra da raspiše nove izbore za Skupštinu grada Beograda za 2. jun. Izborna kampanja trajaće maksimalnih 57 dana, a sa još tri dana izborne tišine to će biti najduži period između raspisivanja i održavanja izbora od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Da bi izbori za odbornike Skupštine grada Beograda bili održani 2. juna, moraju da budu raspisani 3. aprila, što je ujedno i poslednji dan za njihovo raspisivanje. S obzirom na to da će u junu ili julu biti i redovni lokalni izbori u 17 gradskih opština u Beogradu, nije isključena mogućnost da se izborna kampanja u glavnom gradu Srbije produži i na više od tri meseca.

U samo pola godine Beograđani će po drugi put na glasanje, a predstojeća kampanja mogla bi da postane prava referendumska. A to bi moglo da vodi dodatnom zaoštravanju političkih tenzija, u trenucima dok se evropska i globalna geopolitička situacija sve više komplikuje. I vlast i opozicija najavljuju ukrupnjavanje. Kakva nas izborna kampanja u Beogradu očekuje? Politički analitičari kažu da će biti mirnija, ali ne i manje prljava, jer je to, nažalost, postala uobičajena pojava i polarizacija se samo pogoršava. Očekuje se da će i jedna i druga strana više targetirati svoje glasačko telo putem kampanje od vrata do vrata i preko štandova na ulici. Moguće je da će se „užariti” društvene mreže, a da će biti manje stranačkih skupova.

To se ipak ne bi moglo zaključiti kada su naprednjaci trećeg marta u Sportskom centru „Šumice” organizovali miting. Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćajući se pristalicama istakao: „Borba počinje! Neka bude borba neprestana, do pobede, do konačne pobede.” Ovaj skup je suštinski označio početak još jedne izborne kampanje. Vučić je ponovo ponudio pomoć partijskim kolegama na predstojećim izborima, ukoliko budu hteli njegovo ime u nazivu liste. „Mi smo cele prošle godine imali bezbroj problema zbog Kurtijevog organizovanog pogroma nad srpskim življem na Kosovu i Metohiji, progona srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Nije slučajno da su se tako umnožavali i ubrzavali i usložnjavali pritisci i oko naše spoljne politike – uvedite sankcije, ogradite se od prijateljstva s Kinom, uradite sve što mi od vas tražimo”, rekao je Vučić naprednjacima okupljenim u Sportskom centru „Šumice”.

Politički analitičar Branko Radun kaže da beogradski izbori nisu samo lokalni. Za naš list navodi da je u poslovnom smislu prestonica gotovo polovina prihoda Srbije, ali se s druge strane ne može reći da su baš nacionalni. Upravo zbog toga imaju veliku važnost – simboličnu i realnu političku i za vlast i za opoziciju. „Bitka za Beograd ima veliku važnost za obe strane u političkoj areni. Ako bi opozicija uspela da pobedi, oni bi na tom talasu tražili vanredne parlamentarne izbore, jer oni smatraju da bi to bio početak kraja ove vladajuće koalicije. S druge strane, ako bi SNS i SPS dobili izbore, očekivano je da bi opao moral u opozicionim krugovima i ne bi imali neku energiju da pokušavaju da pobede vlast u drugim lokalnim sredinama, gde se nešto kasnije očekuju redovni lokalni izbori. U tom smislu je veliki značaj beogradskih izbora, pored toga što je Beograd sam po sebi bitan”, kaže Radun.

Upravo zbog toga on očekuje da će se izborna kampanja voditi tako što se neće govoriti o komunalnim problemima, već o velikim političkim temama. Biće nešto slično kao za republičke izbore. Građanska opozicija okupljena oko Dragana Đilasa će govoriti da hoće da sklone vlast u glavnom gradu, koja je loša, dok će vlast podsećati da je taj deo opozicije išao u Brisel i Berlin po mišljenje. Nekoliko dana pre raspisivanja beogradskih izbora teško je govoriti o bilo kakvoj kampanji kada još nije jasno da li će opozicija učestvovati na njima.

Konsultant za odnose s javnošću Cvijetin Milivojević kaže za „Politiku” da se iz prvih izjava koje je mogao da čuje od predstavnika vlasti može zaključiti da je cilj da se napravi referendumska atmosfera, ali da za predstavnike lokalne samouprave najvažniji zadatak mora da bude da li će završiti kanalizaciju na levoj obali Dunava, jer je to nadležnost gradske vlasti. „Nije u njenoj nadležnosti hoćemo li uvesti sankcije Rusiji ili možda ratovati s NATO-om”, kaže Milivojević.

Navodi da opozicija guta „mamac” i moguće je da će da uleti u referendumsku atmosferu. Dodaje da oni nikako da shvate da beogradski izbori nisu za i protiv Vučića i podseća da su ti izbori bili pre dve godine godine, kada su građani odlučivali o predsedniku Srbije. Očekuje da će vlast insistirati na tome da budu takvi da se raspravlja o Vučićevoj politici i da će svi kandidati s lokala, ne samo iz Beograda, moći da se „ogrebu” i da se prošvercuju na temelju tog rejtinga. S druge strane, kaže Milivojević, opozicija nevešto prihvata takvu vrstu utakmice jer kažu da su to izbori protiv Vučića i misli da ako ne promene taktiku, nemaju velike šanse ni u mestima i gradovima gde bi eventualno jedinstvena lista opozicije imala velike šanse da pobedi.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za „Politiku” da je primetno da opozicija insistira na fer uslovima i da stvaraju pretpostavke za učešće na izborima. Kaže da su tim povodom pozvali vlast da razgovaraju o izbornim uslovima, ali da do 2. juna postoji mali prostor da se u jednom vremenskom okviru neki uslovi promene koliko je to moguće.

„Na jednoj strani imate jednu koherentnu organizaciju koja želi da odbrani vlast u Beogradu i s druge strane tu je opozicija koja kao da nema temu ili inspiraciju. Mislim da više nemaju kandidata koji bi sve to nosio u Beogradu – Vladeta Janković i Vladimir Obradović su ’potrošeni’, a nemaju nekog trećeg čoveka. Čak mi se čini da je kasno da uđu u tu kampanju s nekim novim, i da zbog toga traže razlog da ne učestvuju na izborima”, ističe Dejan Vuk Stanković.

Očekuje da, ukoliko opozicija ne bojkotuje izbore, izborne teme budu pre svega lokalne, ali će morati da se vodi računa o kontekstu u kojem se živi i zbog medijske kulture i otvorenih pitanja koja se tiču bezbednosti i geopolitike. Stanković smatra da će se kroz te izbore provlačiti i velike teme koje su sastavni deo političkog života, ali očekuje da će glavne teme biti – beogradske. „Ali čini mi se da je opozicija u nekom stanju koje podseća na rasulo i da ne znaju kako da artikulišu socijalno-psihološko nezadovoljstvo koje postoji kod dela građana”, navodi Stanković.

Kada se analizira budžet Beograda naspram budžeta Srbije, može se na prvu loptu zaključiti da to i nije tako spektakularno što u beogradskoj kasi ima oko 1,3 milijardi evra. Međutim, kada se pogleda struktura tog budžeta, interesantno je da od svih investicija u Srbiji gotovo polovina otpada na glavni grad, a uz to se 40 odsto BDP-a kreira u Beogradu.

I izvršni direktor Cesida Bojan Klačar navodi da mu se čini da još postoji mogućnost bojkota beogradskih izbora od opozicije i da on za sada ne može ni da predvidi sve scenarije u toj kampanji. Za naš list navodi da će, ako se pođe od pretpostavke da neće biti bojkota, čitav fokus opozicije biti na navodima o izbornoj krađi i na homogenizaciji njihovih birača oko vrednosti tog kapitala koji je nastao na priči oko navodne izborne krađe i poboljšanju izbornih uslova. „Više je nego jasno da to neće da bude obična kampanja za beogradske izbore. Vladajuća koalicija je osnažila svoj desni bok najavljenim uključivanjem Zavetnika i Zdrave Srbije i očekuje se da će oni voditi jednu vrstu nacionalne kampanje uz neke važne teme i obećanja koja su lokalnog karaktera, poput Ekspa i nekih infrastrukturnih projekata. Očekujem da će kampanja biti uz tenzije, emotivna, konfrotirajuća, vrlo verovatno sa oštrom retorikom”, kaže Klačar.

Jedno od pitanja je i šta će se desiti ukoliko parlamentarna opozicija bude bojkotovala beogradske izbore i kakva se u tom slučaju može očekivati kampanja. „U tom scenariju za koji ja i dalje verujem da nije isključen – da bude bojkota izbora, onda će se ta kampanja svesti na dva nivoa – vladajuća koalicija će voditi kampanju za izlaznost, jer u tom slučaju neće biti nikakvih neizvesnosti. A tada će opozicija voditi kampanju za aktivnost bojkota koji će verovatno uključiti opstrukciju na više nivoa pre svega tokom izbornog dana”, navodi Klačar.

Podseća da ovi beogradski izbori neće biti prvi koji se neće poklopiti s republičkim izborima i da je takva situacija bila 2018. godine. Ipak, situacija nije ista i teško je očekivati da će obe strane voditi sličnu kampanju. Tada je SNS vodio jednu veoma fino dizajniranu lokalnu beogradsku kampanju, s težištem na izgradnji metroa, a sada će se nacionalne teme osećati u značajnijoj meri, što će doprineti većoj mobilizaciji pristalica SNS-a. Sve to će se sprovesti uz finese koje će se temeljiti na infrastrukturnim temama bitnim za glavni grad”, ističe Bojan Klačar.

Ratko Ristić novi član Nestorovićevog pokreta

Članovi pokreta „Mi – snaga iz naroda” prošle nedelje su održali tribinu „U susret predstojećim izborima”, na kojoj su, pored iznošenja svog političkog programa, predstavili novo ime i novog člana. Sala opštine Vračar je bila tesna da primi sve zainteresovane, a atmosfera je bila dosta neformalna, kako među samim govornicima, tako i u njihovom ophođenju prema publici. Govornici su se dosta šalili, a šale su upućivali i na račun jedni drugih, ali neke od njih bile su upućene i onima koji u sali nisu bili prisutni.

Tribina pokreta „Mi – snaga iz naroda” počela je pesmom „Marš na Drinu”, publika je stajala, tapšala u ritmu, tako da je po svemu sudeći novi pokret na našoj političkoj sceni pronašao svoj autentičan zvuk. Na tribini se više puta moglo čuti da ovaj pokret u Beogradu očekuje da će posle izbora 2. juna imaju čak 15 poslanika, što je mnogo više nego što su imali posle decembarskih izbora. Zvanično im je pristupio profesor Ratko Ristić, koji je na proteklim izborima bio kandidat za gradonačelnika Dveri i Zavetnika i u javnosti se čuju spekulacije da bi on mogao da bude kandidat ovog pokreta za gradonačelnika Beograda.

Kandidat opozicije ne mora da bude iz sfere politike

Bojan Klačar navodi da je sada velika nepoznanica ko će biti nosilac opozicione izborne liste. Navodi da bi, ukoliko to bude jaka i bitna ličnost koja ne mora da bude iz sfere politike, mogla da bude nosilac izborne kampanje opozicije. „Ako oni dođu do nekog kandidata koji bi bio drugačiji i bio iz sfere javnog života, onda bi to mogla da bude osoba oko koje bi mogla da se gradi kampanja. Ipak, veliko je pitanje da li će se na kraju do takve osobe i zaista doći”, zaključuje Bojan Klačar.