Današnji muškarci se više bave decom nego njihovi očevi

Uprkos činjenici da ne postoje biološki ni psihološki dokazi da mama bolje od tate hrani, povija, oblači i uči dete, u našoj zemlji se i dalje smatra da je roditeljstvo ženska obaveza, a analiza Republičkog zavoda za statistiku (RZS) svedoči da se očevi u našoj sredini detetom u proseku bave – jedanaest minuta dnevno. Statistika takođe govori da muškarci više vremena posvećuju kućnim ljubimcima, održavanju kola, popravkama u domaćinstvu i baštovanstvu nego sopstvenoj deci.

Iako su tokom 2022. godine 373 oca u Srbiji ostvarila pravo na roditeljsko odsustvo, što predstavlja malo povećanje u odnosu na 2021, kada je 318 tata odlučilo da ostane kod kuće sa bebama, stručnjaci sa pravom koriste metaforu o „kapi u čaši vode”. Jer ako se ima na umu činjenica da se u našoj zemlji godišnje u proseku rodi oko 60.000 beba, to znači da je tek svaki 160. otac odlučio da hrani, uspavljuje i presvlači bebu dok je mama na poslu.

Zbog toga je Kuća rodnih znanja i politika uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) pokrenula projekat pod nazivom „Tatamata”, koji ima za cilj da odgovori na pitanje: „Da li je 11 minuta dnevno sa decom dovoljno da tata bude tatamata?” Kako u razgovoru za naš list objašnjava Vanja Baćanović, koordinatorka ovog projekta, istraživanje koje je njemu prethodilo pokazalo je da veliki broj očeva svoju ulogu vidi pre svega kroz strogoću i tradicionalni model u kome je tata glava kuće, uzor i autoritet. Drugi tip je odsutan tata, koji deci sve dopušta i prašta, ne želi da ih kažnjava, a partnerku kritikuje zbog strogoće, kako bi pred decom opravdao svoje odsustvo iz porodične zajednice. Ovo istraživanje takođe ukazuje da se očevi osećaju nekompetentnima za roditeljstvo u prvim mesecima života, a decom počinju aktivno da se bave tek kada ona propričaju, tj. oko druge godine života.

A na pitanje kako treba da izgleda idealan tatamata, naša sagovornica kaže:

„On preuzima punu odgovornost za dete otkad se ono rodi – presvlači ga, kupa ga i uspavljuje, priprema hranu i tačno zna gde stoje dečje stvari, od pelena do rukavica. Veoma je važno da tata bude uz mamu i bebu barem prve dve nedelje nakon porođaja, kako bi postao potpuno svestan svoje nove životne uloge. Dobar tata je brižan i nežan, nije onaj sa kojim mama detetu preti rečima ’Videćeš ti kad otac stigne kući’, već razgovara sa detetom kada nastane neki problem. Naše istraživanje govori da se tate najčešće igraju sa decom, uče ih da voze bicikl ili ih odvoze na sportske treninge, odlaze na roditeljske sastanke, ali pomoć deci u rešavanju domaćih zadataka uglavnom prepuštaju mamama, iako bi to trebalo zajednički da rade. Ako u pubertetu nastane neki problem koji tata ne može da reši, njega ne treba da bude stid da potraži pomoć dečjeg psihologa. Tata sa decom oba pola treba da vodi razgovore i o seksualnosti – sina treba da nauči kako se žena poštuje i da njeno ’ne’ znači ne, a kćerki da objasni da ne stupa u intimne odnose ako to ne želi. I konačno, ako se brak okonča, tata u svom stanu treba da obezbedi detetu da ima svoju sobu, orman i pisaći sto, tj. sve što postoji i kod mame u stanu.”

Miša Stojiljković, psiholog, novinar i autor popularne emisije „Tata, ti si lud”, koji često drži psihološke radionice za (buduće) očeve, smatra da raste broj muškaraca koji shvataju da roditeljstvo nije trka na sto metara, već doživotni maraton, i da partneri moraju da dele obaveze ako žele uspešno da istrče taj maraton.

„Pošto sam godinama u profesionalnom kontaktu sa očevima, primećujem da se tzv. milenijalci, tj. muškarci starosti od 28 do 35 godina, daleko više bave decom nego što su to činili njihovi očevi, a kao psihologu mi je naročito značajan osećaj da je njihova motivacija unutrašnje prirode, tj. nije nametnuta od strane članova uže i šire porodice. Kada hodam gradom, primećujem mnogo više očeva koji guraju kolica – kada sam 2008. dobio prvo dete, bila je veća šansa da sretnete vanzemaljca nego tatu koji bebu nosi u ’kenguru’. Danas su oni uobičajena pojava na ulicama, parkovima i javnim mestima. Međutim, možda je najvažnija promena to da su sadašnji očevi mnogo spremniji da pričaju o svojim emocijama – i sa decom, i sa suprugom, nego ranije. Tako se ruše stereotipi da muškarci ne treba da pokazuju emocije i moraju stalno da budu jaki”, zaključuje naš kolega.

On, međutim, ističe da i dalje veliki broj muškaraca smatra da nakon razvoda prestaje i bračni i roditeljski status, zbog čega odbija da plaća alimentaciju za decu ili vodi iscrpljujuće pravne i finansijske bitke sa bivšom suprugom, a najčešće „ratuje” preko dece.

Princ i premijer na „porodiljskom”

Britanski princ Vilijam bio je prvi član kraljevske porodice koji je bio na roditeljskom odsustvu kada mu se rodilo prvo dete – princ Džordž, a Dejvid Kameron prvi britanski premijer koji je je uzeo dve nedelje „porodiljskog”, kada mu se 2010. rodila kćerka Florens. Roditeljsko odsustvo najčešće koriste političari u Skandinaviji, koja se često navodi kao uzor rodne ravnopravnosti. Dobrivoje Lale Erić, istoričar umetnosti u Centru za promociju nauke i sin našeg čuvenog pisca Dobrice Erića, takođe je uzeo roditeljsko odsustvo kada je postao otac, a poznati meteorolog Dragan Mihić otišao je na „porodiljsko” nakon rođenja oba deteta.