Roboti zamenjuju negovateljice

Zbog sve većeg broja starih u narednim godinama robotika i digitalizacija imaće sve većeg udela u oblasti negovateljstva. To se već dešava na različite načine u razvijenijim evropskim zemljama, ali i u Srbiji. Tako stari u Austriji, kako se čulo na nedavnom skupu u Privrednoj komori Srbije, nose narukvice koje mogu u slučaju potrebe pritiskom prsta da aktiviraju i tako na vrlo jednostavan način pozovu kol-centar određene ustanove ili kompanije za hitnu medicinsku pomoć.

Kod nas, u staračkom domu na Bežanijskoj kosi, u upotrebi su roboti, tj. električne dizalice koje zamenjuju negovateljice u prilikama kada moraju da podignu teške bolesnike iz kreveta.

– Potrebe za negom starih sve više će rasti. Narednih decenija sva predviđanja govore da će se na globalnom nivou povećavati udeo starih u populaciji, a istovremeno, udeo onih koji pružaju negu nastaviće da se smanjuje – ističe psiholog Nataša Todorović, saradnica Crvenog krsta Srbije.

Šta nas još čeka u budućnosti? Prognoze nisu optimistične, kada je o nama reč, ali i globalni trendovi su takvi da je na delu depopulacija u evropskim zemljama. To nas stavlja u još težu situaciju jer će doći do odliva radne snage u razvijenije zemlje sa većim platama i boljim uslovima za profesionalne negovatelje.

Naša sagovornica napominje i da će biti sve više starih i usamljenih osoba zbog migracija radno sposobnog stanovništva iz seoskih u urbane sredine. To će rezultirati dužim listama čekanja za usluge formalne nege, a u udaljenim, ruralnim sredinama biće sve teže dostupne. Visoke cene usluga učiniće ih nedostupnima velikom broju osoba. Zato će tehnologija i njen razvoj imati sve veći značaj u nezi starih lica.

Milutin Vračević, lekar Crvenog krsta Srbije, govoreći o značaju robotike napominje da su po stručnim procenama posle američkih marinaca negovateljice druge na listi zanimanja kod kojih vreba opasnost od povrede kičme. Da bi se nepokretnoj osobi pomoglo, treba dobro poznavati veštine okretanja i podizanja bolesnika, pa i najmanja greška može skupo da se plati. Ovako, u situaciji kada umesto nas radi mašina, sve je mnogo lakše i bezbednije. Takođe, ova vrsta dizalice može se primenjivati i kada se pacijent kupa da se postavi u kadu, a tom vrstom opreme raspolaže i Ribarska banja.

Od naših sagovornika saznajemo da se sve više razvija tržište sofisticirane opreme koja će pomagati pacijentima posle šloga, ili ako boluju od multiple skleroze. Reč je o električnim stimulatorima koji su u stanju da u prvim mesecima nakon moždanog udara pomognu obolelima na rehabilitaciji kako bi bili u stanju da pokreću udove, i stimulišu rad nervnih ćelija koje se tako brže obnavljaju. Ovo je za pacijente posebno važno u prva tri, četiri meseca oporavka kada su po pravilu do sada bili najneaktivniji. Sva je prilika da naši rehabilitacioni centri neće još dugo čekati na upotrebu stimulatora koji su sada, kako saznajemo, u postupku testiranja.

Osnivaju se i firme koje posreduju između negovateljica, tj. družbenica, kako ih oni zovu, i starih osoba koje ne moraju biti invalidi ali imaju potrebu za razgovorom. Družbenici ili družbenice preko određenog portala dobijaju informaciju o staroj osobi iz komšiluka kojoj je potrebno praviti društvo, pospremiti po kući i doneti potrepštine iz prodavnice. Ovaj posao može biti volonterski, ali i profesionalan, kao dopuna osnovnog radnog vremena.

Nataša Todorović navodi još jedan primer: Crveni krst Srbije je organizovao pilot-program pomoći osobama u Somboru i Pirotu koje su imale znake demencije. Uz pomoć aplikacija na tablet računarima oni su rešavali zadatke iz matematike, sklapali pazle, rešavali druge kognitivne zadatke, a rezultat je bio da je demencija kod svih bila usporena, odnosno zaustavljena na nivou na kojem je bila pre mentalnih vežbi.

Budućnost koja nas čeka jesu i doktori na daljinu, a to znači onlajn komunikaciju, posle koje sledi prepisivanje leka ili uput za laboratoriju bez redova u čekaonici.

– Značajnija efikasnost pri pružanju podrške građanima koji imaju potrebu za dugotrajnom negom mogla bi da se postigne podsticajima razvoja inovativnih rešenja i primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Jača i efikasnija saradnja između javnog, civilnog i privatnog sektora je neophodna jer nijedan od njih pojedinačno ne može sam da odgovori na ove izazove – zaključuje Nataša Todorović.

Istraživanje o zdravlju stanovništva

Gotovo svaka deseta starija osoba ima ozbiljne poteškoće u obavljanju aktivnosti lične nege, ili približno 130.000 stanovnika. Istraživanja „Sekonsa” i Crvenog krsta pokazala su da više od 40 procenata ispitanika starijih od 65 godina ima potrebu za dugotrajnom negom zbog teškoća u funkcionisanju, ili približno 590.000 stanovnika.

Među osobama sa invaliditetom mlađim od 65 godina, 64 odsto ima potrebu za dugotrajnom negom usled velikih teškoća u obavljanju dnevnih aktivnosti (približno 420.000 stanovnika), podaci su koje je saopštila Nataša Todorović na nedavnom Panelu o brizi o starima Privredne komore Srbije.

Demografsko starenje – globalni trend

Pre pedeset godina prosečna starost u Srbiji iznosila je 33 godine, a 2022. povećala se na 43 godine. Već 2040. godine biće 25 posto ljudi starijih od 65 godina, kaže Nataša Todorović. U Srbiji stariji od 65 godina sada čine 22,1 odsto, ili 1,4 miliona stanovnika. Procenjuje se da u Americi troškovi nege starih i invalida iskazano u novcu iznose oko 500 milijardi evra, a u EU oko 400 miliona. Takođe, procene su da će broj osoba koje imaju potrebe za dugotrajnog negom sa 31 miliona na evropskom nivou porasti na 38 miliona 2050. godine