Oživljavanje Sićevačke klisure

Niš – Modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, jedne od najvažnijih deonica železničke veze zapada Evrope i Bliskog istoka, konačno je ovog proleća počela da se realizuje. Kako je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana rekao tokom posete najvećem železničkom gradilištu u Srbiji, u blizini Pirota, ova deonica će, uz pomoć Evropske investicione banke, biti završena do kraja 2027. godine. Savremena saobraćajnica biće deo najdužeg železničkog koridora na Starom kontinentu i biće od izuzetne koristi svim zemljama kroz koje prolazi, ne samo zbog putničkog već još više zbog jevtinijeg transporta robe.

Uporedo sa izgradnjom i modernizacijom pruge od Niša do Dimitrovgrada, iz niškog gradskog jezgra konačno će se iseliti deo pruge koji tuda prolazi već čitav vek. Koliko je muka bilo zbog toga, koliko problema u drumskom saobraćaju zbog brojnih pružnih prelaza i rampi, koliko je bilo u bukvalnom smislu usporavanja života ne treba posebno podsećati. Pruga sada prolazi kroz Gradsku opštinu Palilula i pored Niške pivare, „Elektronske industrije” i Industrijske zone „Istok”, u kojoj je poslednje dve decenije niklo nekoliko fabrika i proizvodnih pogona. Šine se zatim protežu kraj Niške Banje, do ulaska u Sićevačku klisuru, odakle pruga nastavlja prema Beloj Palanci, Pirotu, Dimitrovgradu i srpsko-bugarskoj granici.

Nova trasa će se račvati sa međunarodne pruge Beograd–Niš–Skoplje–Đevđelija–Solun–Atina prema Dimitrovgradu kod niške železničke stanice „Crveni krst”. Odatle će ići prema severoistoku i zaobilaznicom oko Niša na istoku do ulaska u Sićevačku klisuru.

Kada je reč o budućnosti sadašnje trase pruge Niš–Dimitrovgrad, pojavio se zanimljiv predlog da, nalik „Šarganskoj osmici” na zapadu Srbije, tuda prođe turistička tramvajska linija ili voz „ćira”, kroz deo Niša na Paliluli, pored industrijske zone i Niške Banje, sve do sela Prosek i ulaska u po lepoti jedinstvenu Sićevačku klisuru. Bio bi to način da ovaj deo naše zemlje ne ostane skrajnut, jer je reč o istinskoj prirodnoj i istorijskoj riznici. Dovoljno je nabrojati kanjon klisure i Nišavu, saobraćajnicu koja prolazi kroz čak 14 tunela na deonici od petnaestak kilometara, blizinu rimskog puta „Vija militarija”, staništa retkih ptica i životinja, ali i jedino mesto gde raste žalfija i koje je „zavičaj” „Remonde Serbike”. Ovaj prelepi krajolik s pravom bi mogao da postane istinska turistička atrakcija, uz minimalna ulaganja.

A novoj i modernoj međunarodnoj pruzi od Zapadne Evrope ka Bliskom istoku ta atrakcija nikako ne bi smetala – naprotiv.

Ne treba zaboraviti da je svojevremeno čuveni „Orijent ekspres”, na putu od Pariza do Istanbula prolazio Sićevačkom klisurom, a brojni putnici ovog ekskluzivnog voza su ostavili mnoštvo zapisa o tome kako ih je lepota klisure pored Niša ostavila bez daha…