Bajka o srećnim ljudima

Borba tog malog, finog i toplog, dragocenog autorskog filma da se posle osvojene „Politikine” nagrade „Milutin Čolić” za najbolji domaći film na Festu i nagrade glumici nađe i na redovnom repertoaru srpskih bioskopa urodila je plodom. Film „Za danas toliko” scenariste, reditelja i montažera Marka Đorđevića sada možete gledati u vama najbližem bioskopu i uživati u porukama i poukama ove svojevrsne bajke o srećnim ljudima.

U najkraćem, „Za danas toliko” krase sve one stvari koje ste već možda doznali iz obrazloženja odluke „Politikinog” žirija o Đorđevićevom nagrađivanju: za pismenu i rafinirano insceniranu priču koja odiše lekovitom životnom radošću, za sofisticirani rediteljski postupak, autentičnu atmosferu, uverljivu i duhovitu glumačku igru i istančanu likovnost slika. Ono što vas čeka pri susretu sa njim na velikom platnu i šire je i značajnije od ovih gore iznad opisnih reči, jer će vas film prigrliti iskazanom verom u život, ispuniti toplinom, bar na trenutak izlečiti od anksioznosti i predugog apatičnog življenja i podsetiti na važnost porodičnih vrednosti.

Upravo su porodica i porodične veze u centru ove Đorđevićeve priče kojom međusobna ljubav caruje. Lepa je i draga ta omanja kragujevačka porodica Šarenac, što proverenim trikom – spremanjem omiljenih kolača „čupavaca” namamljuje najstarijeg brata da dođe kući i što svojom zaljubljenošću u život rasteruje tamne oblake vedrinom. Đorđevićevi Šarenci – dva brata, sestra i ćerkica jednog od njih: Moca (Filip Đurić), Vasa (Nikola Rakočević), Višnja (zasluženo nagrađena Ivana Vuković) i Mocina ćerka Marta (devojčica Miona Pejković) – u filmu ne psuju (toliko retko u srpskoj kinematografiji). Ne zato što se prave fini, već su zaista takvi u tom svom hrabrom koračanju kroz život bez potrebe za ružnim rečima, bez samosažaljenja, samo sa vedrinom i željom da jedni druge nasmeju u trenucima kada je teško. A tih unutrašnjih emotivnih teškoća u svakom od njih ponekad ima i do straha od pucanja i upravo se tada oni jedan drugom nađu kao lek. Šarenci dostojanstveno i sa vedrinom kao glavnim oružjem nose tu svoju tugu i muku. Kako i zbog čega, saznaćete kada budete videli film.

Marko Đorđević, zajedno sa tom svojom dragom filmskom porodicom koju neopterećeno raduju sasvim male stvari, izdiže po koji centimetar realnost iznad tla i otuda taj stvoreni utisak srećne bajkolikosti. Njihova stanja i osećanja unutar filmske radnje prati i dobro odabrana muzika dodatno ih i zvučno opisujući. „Za danas toliko” širi tu svoju toplinu i bojama sunca u kojima se „kupaju” filmske slike za šta su zaslužni direktor fotografije Stefan Milosavljević i koloristkinja Ester Nađ.

I ovaj egzistencijalistički Đorđevićev film, baš kao i onaj njegov prethodni „Moj jutarnji smeh”, pleni autentičnošću i originalnom spontanošću stvorenoj u odličnoj interakciji kompletne glumačke postave sa od strane autora zadatom temom, idejom i osećanjima. Od Marka Đorđevića se i nije očekivalo manje, jer smo ga već upoznali kao tvorca filmova oslobođenih bilo kakvih uobičajenih kalupa koji često, uz „pogan jezik”, podrazumevaju i negativne naboje, čak i mržnju. Đorđević je kao stvaralac tu da nam ponudi da zajedno sa njegovim filmskim junacima slavimo život, porodicu, prijateljstvo i ljubav. I po tome je unikatan.