Odlazi li Erdogan u političku prošlost

Prema još nezvaničnim podacima, vladajuća Partija pravde i razvoja pretrpela je težak poraz na lokalnim izborima u svim većim gradovima u Turskoj. Mnogi analitičari to već vide kao nagoveštaj da se približava kraj vladavine jednog čoveka, decenijama nedodirljivog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Građani sada nisu glasali samo za gradonačelnike, već i za to ko treba da upravlja ovom zemljom. Narod je poslao jasnu poruku onima koji su smanjili njihove prihode, pogazili demokratiju i uništili vladavinu prava. Želimo da naša zemlja ponovo povrati demokratiju. U ovoj pobedi nema građana-gubitnika”, izjavio je lider sekularističke Republikanske narodne partije (DžHP) Ozgur Ozel, koji je na čelo te stranke došao sredinom prošle godine, posle poraza partije na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Na njegovom mitingu u starom istanbulskom naselju Saračanu okupljeni građani nosili su turske zastave, kao i portrete gradonačelnika Ekrema Imamoglua i osnivača njihove stranke Mustafe Kemala Ataturka, koji je pre više od sto godina ukinuo sultanat i proglasio republiku.

Opozicioni DžHP, koji je osnovao tvorac moderne turske republike Ataturk, ovog puta je ubedljivo pobedio u svim velikim gradovima u zemlji – Istanbulu, Ankari, Izmiru, Antaliji, Bursi, Adani... Mnogo ubedljivije nego pre pet godina, kad je naneo prvi šokantni poraz Erdoganu, koji je u gradu na Bosforu odrastao i započeo karijeru kao najmlađi gradonačelnik. Od tog poraza još se nije oporavio.

Gradonačelnici Istanbula i Ankare Ekrem Imamoglu i Mansur Javaš već se pominju kao kandidati opozicije za predsedničke izbore koji se održavaju 2028. godine. Tada Erdoganu ističe drugi i poslednji petogodišnji mandat šefa države.

„Rano je da se sada o tome govori. Moj prvenstveni cilj je bio i ostao – Istanbul”, izjavio je novi i stari čelnik šesnaestomilionskog grada na Bosforu, ali nije do kraja isključio tu mogućnost.

Iako su ovo bili lokalni izbori, vlast je bez sumnje dobila težak udarac, možda najteži u dosadašnjoj, tri decenije dugoj, Erdoganovoj karijeri. On se nadao da će preuzeti kontrolu nad Istanbulom, Ankarom i drugim velikim gradovima. To je, međutim, juče izostalo, iako je od prvog dana veoma aktivno učestvovao u kampanji pokušavajući da povrati poljuljani politički prestiž svoje partije.

„Ovo nije kraj za našu partiju, već samo prekretnica”, poručio je Erdogan, ali je izbegao da govori o daljim planovima svoje stranke, koja je neprekidno na vlasti od 2003. godine.

U kampanji je najavio da će ovo biti njegovi „finalni” izbori, da vreme koje dolazi treba da pripadne mlađoj „braći i sestrama”. To je očigledno bio smišljeni taktički potez kako bi pridobio glasove neodlučnih građana, što bi kasnije, kako tvrde u opoziciji, mogao da iskoristi da pokrene inicijativu za izmenu Ustava i dobije još jedan mandat, pogotovo zato što mu još ne pada na pamet da pripremi svog naslednika.

„Ovo je jasan nagoveštaj da glasači u Turskoj žele političke promene, iako su ovo bili lokalni izbori. Narod je rekao stop sadašnjoj vladi i sada se mogu očekivati promene. Pojaviće se novi politički lideri koji će učestvovati na predsedničkim i parlamentarnim izborima 2028. godine”, ocenjuje poznati politikolog Suat Odželebi.

U prvim analizama izbora ističe se da ovakav ishod nedeljnog glasanja nije slučajan, da se mogao očekivati. Predsednik Erdogan i njegova stranka godinama su se uljuljkivali u vlasti: platili su pre svega cenu za ekonomsku krizu, najtežu u ovom veku, koju poslednjih godina mnogi građani svakodnevno osećaju na svom džepu kad odu u prodavnicu ili na pijacu. Naime, inflacija je premašila 60 procenata, kurs lire se sunovratio, povećava se nezaposlenost, građani kritikuju vladu da je sporo reagovala posle zemljotresa koji je prošle godine pogodio jugoistočnu Anadoliju i odneo više od 50.000 života. Mnogi ljudi koji su izgubili krov nad glavom i dalje žive u kontejnerima i drugim improvizovanim skloništima.

Vladajućoj stranci, prema prvim analizama, sada okreću leđa i mnogi mladi birači. Oni koji su sada postali punoletni i stekli pravo glasa – njih oko milion – očigledno poručuju Erdoganu da ih ne interesuju njegov islamizam i sekularizam, da ih ne interesuju burke već mini-suknje, da hoće da žive kao njihovi vršnjaci u Rimu, Parizu ili Stokholmu.