Profit banaka u 2023. godini milijardu evra

Banke su u 2023. godini zaradile milijardu evra. Što bi se reklo u dinar ili u evro tih milijardu evra, jer je prošlogodišnja njihova dobit bila 117,865 milijardi dinara. Da je profit toliki, poznato je manje-više već duže imajući u vidu sve okolnosti na ovom tržištu poput rasta kamata. Poznavaoci prilika su ukazivali da bi, da nije bilo zamrzavanja kamata i mesečnih obaveza u poslednjem kvartalu prošle godine koje je naložila Narodna banka (NBS), profit bio i veći, možda za stotinak miliona evra.

Za godinu dana, tačnije u odnosu na 2022. godinu profit banaka je uvećan za čitavih 250 miliona evra, jer je u toj godini iznosio 750 miliona evra. Razlog za povećanje profita za više od 30 odsto za samo godinu dana je svima poznat, a to je značajan rast kamata. Onih aktivnih, kako ih bankari zovu, što znači onih koje oni naplaćuju klijentima na zajmove. One su mnogo više rasle u odnosu na one pasivne koje banke plaćaju na depozite građana i privrede, što bi rekli na sve vrste položenog novca kod njih.

Kada se pogledaju finansijski izveštaji banaka koji su dostupni na sajtu centralne banke, vidi se da u proseku, u ukupnom profitu, i dalje značajno mesto čine kamate sa oko tri četvrtine učešća u dobiti naspram jedne četvrtine koja im dolazi od provizija i naknada.

Po oceni stručnjaka visoka profitabilnost banaka nastaviće se i u narednim godinama. Iz prostog razloga što kamate ne padaju, a mogle bi tek stidljivo krajem ove godine. Centralne banke vodećih ekonomija tako su, za sada, najavile.

Na spisku Narodne banke NB sada se nalazi 18 banaka i za njih su dostavljeni finansijski izveštaji. Podsećanja radi, pre petnaestak godina bilo ih je više od trideset, da bi se, na primer, u 2019. godini njihov broj smanjio na 26. Prodaja malih banaka i ukrupnjavanje bilo je vrlo intenzivno poslednjih godina.

Interesantno je bilo u bankarskom sektoru prošle godine što se očitava i u finansijskim izveštajima. Na primer, dugogodišnji lider po profitu Banka Inteza nije na prvom mestu već dve godine. Po visini dobiti na prvom mestu je Rajfajzen banka koja je lane zaradila 21,35 milijardi dinara, nasuprot 9,69 milijardi dinara u 2022. godine. I njihovom profitu su kumovali svi poznati razlozi za ostale banke poput rasta cena pozajmljenog novca, a neki bi rekli da se dolazak upravo značajnog broja Rusa u našu zemlju poklopio sa rastom profita. Jer, Rajfajzen banka i dalje posluje u Rusiji uprkos svim pritiscima, a Rusi koji su ovde došli obavljaju poslove preko nje. Podsećanja radi, ova banka je kupila i ovdašnju Kredi Agrikol banku, što joj je povećalo prihode.

AIK banka je 2022. godine bila na prvom mestu s profitom od čak 26 milijardi dinara, a u 2023. godini profit joj je pao na 8,17 milijardi dinara. U 2022. godini banka je „knjižila” kupovinu ruske Sber banke, što se očitavalo i u profitu. AIK banka je u međuvremenu kupila i Eurobank Direktnu banku pa će se veći rast profitabilnosti videti u ovoj 2024. godini. Kada ovo spajanje bude okončano, u Srbiji će poslovati 17 banaka.

U 2023. godini Banka Inteza je na drugom mestu sa profitom od 21,038 milijardi dinara. Tačnije, razlika između nje i Rajfajzena je samo oko 320 miliona dinara, što je zanemarljivo. I Inteza je značajno uvećala profit i to sa 12,679 milijardi dinara u 2022. godini.

U standardnoj petorki su i Unikredit, OTP i NLB Komercijalna banka. ALTA banka nastala od Jubmes banke imala je visok rast profitabilnosti. Sa 50 miliona dinara u 2022. godini profit joj je u 2023. godini narastao na 1,1 milijardu dinara.

Samo jedna banka je u 2023. godini poslovala sa gubitkom i to je arapska Mirabank i on je iznosio 113 miliona dinara.