Najlepše je dobiti aplauz od kolega

Na poziv Tonija Ranđelovića, direktora Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, nedavno je u ovoj kući boravio balet-majstor Vladan Jovanović i intenzivno radio sa celokupnim ansamblom. Ovaj nekadašnji baletski igrač živi već dugo sa porodicom u Italiji, a uvek se obraduje pozivu da radi u Srbiji.

– Pozvan sam u Srpsko narodno pozorište na dve nedelje, kako bih svojim metodom rada usavršio tehnički aspekt igrača u ansamblu, a to isto ću, po svemu sudeći, raditi i u maju u Beogradu. Balet-majstori su uglavnom frilenseri, jer trupe svuda u svetu imaju potrebu da menjaju programe treninga i vežbi i zbog toga je poželjno da se igrači usavršavaju sa što više različitih balet-majstora. Posle Novog Sada posao me vodi u London siti balet.

Vladan Jovanović potiče iz umetničke porodice, njegova majka je nekada bila član ansambla baleta Narodnog pozorišta, a i on sam je završio baletsku školu „Lujo Davičo” u Beogradu. Kao igrač nastupao je sa evropskim i američkim baletskim ansamblima, kako kaže bio je kratko kod Bežara u Briselu, potom u Panami , Las Vegasu itd, a posle 33. godine života prestao je aktivno da igra i počeo je da radi kao balet-majstor u pozorišnim kućama širom sveta.

– Iskreno ću reći najteže je biti pop u svom selu. Velika je privilegija da mene kao Srbina zovu ovde jer kod nas obično dolaze stranci. Dodao bih da se tehnički i umetnički kvalitet baletskog ansambla SNP-a meni dopada. Gledao sam njihovu „Kopeliju” i oduševila me je, a posmatrao sam i probe „Otela” koreografa Krunislava Simića, čija je premijera zakazana za kraj maja. Mislim da će predstava biti fantastična. Po kvalitetu balet „Kopelija” iz SNP- a može da se igra bilo gde u Evropi.

Za svoj sadašnji poziv Jovanović se usavršavao na seminarima u svetu, pored uvežbavanja igrača, ponekad balet-majstori mogu raditi i na očuvanju i prenošenju poznatih koreografija, a na pitanje šta ga najviše motiviše u poslu koji radi odgovara:

– Kada dobijete aplauz od publike to je lepo, ali kad dobijete aplauz kolega to je najlepše. Igrači vole moje vežbe, insistiram puno na dinamici, slaganju jednog pokreta uz drugi, zaokruživanju sekvenci i radio sam svuda, osim u Japanu i Kini. Sada pokušavam da usporim, imam već 61 godinu i mislim da ću se ograničiti na rad u Evropi, a u Srbiju uvek rado dođem. Za balet-majstora je najvažnije da ima oštro oko i morao bi biti sposoban umetnik sa velikim iskustvom, poželjno je da je video mnogo u svetu baleta i radio sa različitim igračima. Zapravo veliko iskustvo čini balet-majstora dobrim. Po meni su Balanšin, Bežar i Kilijan preobrazili balet i dali genijalne stvari ovoj umetnosti. Koreografi su kao slikari, imaju individualne jezike, koji se prelivaju i teško je reći kuda balet danas ide. U svakom slučaju smatram da je neoklasika žanr koji će istrajati.