Sećanje na školsko doba

Sigurno je da ne bih ovo napisao da nedavno nije održana svečanost povodom izdavanja marke Pošte Srbije, posvećene stogodišnjici Radio Beograda. Setih se radosti koju smo mi osećali kad se povodom istog jubileja – 100 godina gimnazije u našem rodnom gradu – pojavila u izdanju Pošte SRJ marka s likom pljevaljske gimnazije (2001), rad akademske slikarke Marine Kalezić.

Osnovana je 1901. godine, kao Srpska gimnazija, u tamnom vilajetu dvostrukog robovanja, turskog i austrougarskog. U takvom ambijentu otvarala se gimnazija, zahvaljujući angažovanju crkveno-školske opštine i neprotivljenju turskih vlasti, a najviše upornim zahtevima i težnji srpskog naroda. Uz pomoć uglednih i imućnih srpskih porodica (Šećerovića, Đenisijevića, Bajića, Živkovića, Janićijevića), a pre svega Kraljevine Srbije, koja je početkom 20. veka otvorila četiri srpske gimnazije (u Bitolju, Skoplju, Solunu i Pljevljima), Pljevlja će postati centar obrazovanja i kulture Stare Raške.

Gimnazija je u zavičaju bila moja „komšinica” u Tršovoj ulici broj 27 i uvek budi drage uspomene, pa i sada kada ne živim na staroj adresi. Duže od pola veka, generacija mojih maturanata 1966/67 okuplja se na svakih pet godina. Posebno su za gimnaziju vezani oni iz generacije koji su u njoj proveli i đački, a neki i čitav radni vek. Od klupe do katedre išli su: Radmila Aranitović, Radinka Rada Jović Borović, Radoje Žugić. Ljilja G. Zuković Piper, Radoš Zuković, Hajro Kujundžić, Radomir Lončarević, Angelina Marić, Mehmedalija Manovović, Fadil Hadžalić, Nefa Hadžalić, Čović L. Miodrag Mide, Slavko M. Šepić. Neki od njih provešće tu godinu, dve, a neki i čitav radni vek, kao Ana Marić, Radoš Zuković, Miodrag Čović.

Dosta učenika drugih generacija dolazilo je i do direktora gimnazije. Posle prerano preminulog prvog direktora, profesora Tanasija Pejatovića (1875–1903) na mesto direktora dolazili su profesori iz raznih gradova, a posle Drugog svetskog rata to su uglavnom bili njeni đaci: Ilija Lopušina, Jovan Petrović, Radisav Džuverović, Jovan Joco Laušević, Dragoje Knežević, Dragan Zuković, Ljiljana Bajčetić i ove 2024. profesor književnosti Bojana Lj. Borović Grujić.

Svaka generacija ove škole dala je uspešne prosvetare po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, u gimnazijama, na fakultetima Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Sarajeva, Podgorice, Skoplja...

Pljevaljska gimnazija iznedrila je i tri redovna člana SANU: vrhunskog pedijatra, čoveka univerzalnih znanja dr Uroša S. Ružičića, čija je knjiga „Vi i vaše odojče” imala više od 20 izdanja, lekara dr Radoja B. Čolovića i Slavenka G. Terzića, istoričara i nekadašnjeg ambasadora Srbije u Rusiji.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka gimnazija dobija ime svog prvog i najmlađeg direktora Tanasija Pejatovića, najboljeg učenika i saradnika Jovana Cvijića, koje nosi i danas.

I svi mi koji smo prošli njenim učionicama stali smo u jednu poštansku marku, koja je raritet, ne samo filatelista. Hvala joj.

Vojkan T. Bojović,
Beograd