Građevinski promašaji u glavnom gradu

Naša sadašnja vlast u najtežim mogućim uslovima, pod pritiskom sa svih strana, uspeva da sačuva naš integritet, dostojanstvo i nacionalni interes, uspeva da stabilizuje ekonomiju i razvoj i dobija sve veću podršku naprednog sveta i intelektualne javnosti. Zašto se onda u oblasti izgradnje Beograda na nižim nivoima, lokalu i nekim institucijama netransparentno donose odluke koje degradiraju te rezultate i izazivaju revolt građana? Takva rešenja ruže grad i ostavljaju trajne posledice zbog kojih će se stideti buduće generacije.

Zadržaću se na nekim od takvih „građevinskih poduhvata”.

U toku je polemika o sudbini bombardovanog Generalštaba. Ministar građevinarstva g. Vesić kaže: „Sve će biti transparentno, kada donesemo odluku obavestićemo javnost i ništa nećemo kriti.” Znači transparentno će saopštiti izveštaj o donetoj odluci. Zar pre toga ne treba pribaviti mišljenje tri akademije nauka koje se bave i ovim poslovima, šta kaže struka i nauka, gde je tu mišljenje nas građana?

Ko se to usuđuje da ruši i menja taj prelepi deo grada, da uništi veličanstveni objekat jednog od naših najvećih arhitekata, koji čini celinu sa zgradama vlade, Ministarstva spoljnih poslova, starog Generalštaba, železnice, a uz to je ovaj kompleks proglašen za spomenik kulture?

Evo još jednog razloga za revolt: vode se razgovori da taj poduhvat izvedu neke američke kompanije, dakle da nas oni koji su ga bombama srušili još jednom unize i bace na kolena. Zar im nije bilo dosta što su srušili bivši Maršalat i zahtevali da baš tu, na najlepšoj lokaciji Dedinja, podignu svoju ambasadu, a ondašnja vlast im ispunila želje?

Još jedan od „bisera” našeg graditeljstva koji je izazvao razočaranje grada. „Politika” objavljuje da je 24. marta prodat hotel „Jugoslavija” s pripadajućim zemljištem na kojem će s obe strane hotela biti izgrađene dve kule samo 10 metara niže od kule „Beograd”. Najverovatnije će biti srušena „Jugoslavija”, jedan od najlepših hotela u bivšoj SFRJ, s kristalnim plafonskim lusterom možda najvećim u Evropi, koji je takođe bio pod odgovarajućom zaštitom. Izgradnjom tih kula potpuno ćemo lišiti Novi Beograd i Zemun najlepšeg pogleda na ušće dveju reka, na Ratno ostrvo, kakav ima malo koji grad u svetu.

Šta motiviše takav graditeljski um da čini ono čega će se stideti naša pokolenja?

Mislim da je DOS-ovska vlast napravila istorijsku grešku što je na mig Zapada raspustila formirani sud za utvrđivanje zločina koje je NATO počinio našem narodu i koji je izvršio pripreme za suđenje. Tako bi se sudskim putem utvrdilo zašto su nas bombardovali, utvrdili bi se zločinci, kao i broj žrtava i visina materijalne štete, koja se procenjuje na oko 100 milijardi dolara, na osnovu čega bismo mogli da tražimo obeštećenje. Ako to ne bi bilo prihvaćeno, ostalo bi za istoriju kao autentična sudska presuda.

Živomir Tešić,
politikolog u penziji, Beograd