Svet već izabrao Obamu?

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. oktobra – Trideset magaraca protiv dva slona – bio je rezultat nedavnog glasanja na prijemu kod jednog funkcionera Ujedinjenih nacija u Njujorku. Postignut je tako što su se gosti odazvali molbi domaćina da na njegova vrata, pri izlasku, stave nalepnice sa slikom jednog od ta dva stvorenja, kako bi se videlo za koga navijaju na američkim predsedničkim izborima.

Nadmoć faunskog „Davida” nad „Golijatom” pokazala je da su zvanice takoreći listom za Baraka Obamu (čijoj je Demokratskoj partiji simbol magarac) a da je podrška njegovom rivalu Džonu Mekejnu (čijoj je Republikanskoj partiji znamen slon) minimalna. Sličan ishod je, izveštava „Vašington post”, dala anketa, takođe neformalna, koju je taj list sproveo među 28 diplomata i službenika, iz raznih zemlja, svetske organizacije: opet su republikancu data samo dva „glasa”.

Novi fenomen

Ko su ta dva „disidenta” ostaje tajna, a prestonični list navodi da su među većinskim simpatizerima demokrate bili ispitanici iz Rusije, Kanade, Francuske, Britanije, Nemačke, Holandije, Sijera Leonea, Južnoafričke Republike, Indonezije i „odasvuda”. Kad bi glasale UN, Evropa, Afrika (čiji je jedan diplomata rekao da ga vidi ne kao Afroamerikanca, nego kao Afrikanca) već ne bi bilo neizvesnosti koje još opstaju među američkim biračima, sugerišu i druga, opsežnija, istraživanja, među kojima i Bi-Bi-Sija i montrealskog dnevnika „Pres”.

Spoljna sklonost može i da naudi ovdašnjem predsedničkom kandidatu. Na prošlim izborima pre četiri godine, uživao ju je demokrata Džon Keri ali je reizabran Džordž Buš, delimično i zbog serviranja teze da njegov rival „više vodi računa o svetskom nego o nacionalnom mnjenju”.

Obama se, međutim, doživljava kao potpuno nov fenomen. Mobilisao je masu novih birača željnih promena, u stranci uspeo da eliminiše favorizovanu Hilari Klinton, uverava u okončanje američke jednostranosti u svetskim poslovima, nagoveštava više primene vašingtonske diplomatije nego sile, a uz to je i prvi crnac (melez) koji je kao kandidat jedne od dve glavne partije dogurao do predsedničkog finala.

On je za mnoge sunarodnike „oličenje američkog sna (koji trenutno prolazi kroz fazu „noćne more”). Predstavlja i „lice Amerike koje svet razume” – izjavio je listu „Politiko”, šef njujorške Američko-francuske fondacije Nikolas Dangan, uz karakterizaciju Obame kao čoveka „globalnog karaktera, mladog i harizmatičnog, koji teži da sarađuje s drugima”. „Molim se Bogu da Obama pobedi”, poverio se „Postu” anonimni američki službenik u UN, želeći da se poprave ne baš skladne veze supersile i svetske organizacije. Kaže i da neke njegove kolege već planiraju da odu u Vašington i potraže posao u naslućujućoj „Obaminoj administraciji”.

Generalni sekretar Ban Ki Mun ostaje, poslovično, uzdržan. Uz napomenu da je „istorijsko klatno opet na strani multilateralizma”, on je na ovonedeljnom skupu, posvećenom razmatranju finansijske krize, apelovao da se „pojačaju” odnosi UN i SAD, koji poslednjih godina nisu bili onakvi kakve bismo ih želeli”.

Oba predsednička kandidata tvrde da bi radili na širenju međunarodne saradnje, s tom razlikom što Mekejn projektuje i stvaranje „lige demokratija” koja bi „odmenila UN, kad treba da se zaobiđe veto Rusije ili Kine”. Obama nije mnogo govorio o UN, a kada jeste – isticao je važnost kooperacije s njima.

Bivši američki ambasador u UN Džon Bolton uočava raskol. Svojim republikancima zamera da nisu hteli „da se pomole pred njujorškim oltarom, što više nego išta ljuti UN”, rekao je, sugerišući da bi se Obamina administracija „poklonila pred tim oltarom”.

Amerika je dosad više pretendovala da promeni svet nego da uvaži činjenicu da se on već bitno promenio i da razmišlja o potrebi da, u takvim okolnostima, i samu sebe promeni. Budući šef Bele kuće „suočiće se sa istorijskim izazovom da ponovo svetu predstavi ovu zemlju”, smatra američki predsednik Svetske banke Robert Zelik, ističući očekivanja da, uz regulisanje unutrašnjih odnosa „modernim Nju dilom”, doprinese stabilizovanju međunarodnih finansijskih tokova u vidu „novog sporazuma poput Breton Vudsa”.

Novi predsednik SAD treba, dodaje, da odmah po stupanju na dužnost pošalje emisare, uključujući i potpredsednika, na konsultacije sa svim vrstama zemalja, malim i velikim, razvijenim i nerazvijenim. Glavni posao treba da im bude, dodaje, da „slušaju i izvlače pouke”. Potrebno je, nastavlja, da „novi multilateralizam bude elastičan i praktičan, da maksimalizuje snagu međupovezanih globalnih aktera, ne samo Svetske banke, MMF-a i UN nego i privatnih kompanija i nevladinih organizacija”.

Snažna tranzicija

Mekejn zamera, međutim, Obami što bi „hteo da razgovara i s tiranima”. Analitičari, napominju, da posle dugog odbijanja takvog pristupa, sada to već radi Buš, ali prekasno za brzo popravljanje poljuljanog uticaja SAD.

Svet je, reklo bi se, u tako snažnoj tranziciji da će Amerika, prvi put posle dugo vremena, morati da mu se prilagođava. Podsećajući da je u CIA ušla pre 42 godine, sadašnji šef Pentagona Robert Gejts nalazi da je današnji svet „opasniji nego ikad otad”. Zar i od vremena hladnog rata – upitao ga je reporter „Njusvika”. Odgovorio je da je onda postojala mogućnost nuklearnog rata s bivšim SSSR-om, ali da je bila uglavnom „teoretska”, da su pravila igre poštovali čak i CIA i KGB, pa da se znala „crvena linija”, za koju sada niko ne zna ni gde je…

Pred ovdašnjim biračima je, međutim, jasna linija koja deli crvene republikance i plave demokrate (što su boje koji ne odgovaraju klasici evropskih ideoloških razvrstavanja). Prilikom glasanja vodiće prevashodno računa, kao i obično, o nacionalnim interesima. Ali, ovoga puta biće im teže, možda, nego ikad u poslednjih više od šest decenija, da ih razdvoje od određivanja realnijeg mesta za sebe u svetu i sveta na njihovom tlu.

Momčilo Pantelić

--------------------------------------------

Pejlin kao „otpadnica”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. oktobra – Republikanskoj kandidatkinji za potpredsednika SAD, guvernerki Aljaske Sari Pejlin (44), pristižu i kritike – bližnjih. Dosad su joj, naročito iz redova rivalskih demokrata, upućivane primedbe da je nekvalifikovana za tako visoku funkciju, a sada joj njeni saradnici i „treneri” zameraju da je postala „otpadnica koja šteti kampanji sopstvenog šefa Džona Mekejna (72)”. „Ponaša se kao diva, ne prihvata ničije savete, nema poverenja u nas”, prenosi Si-En-En izjavu neimenovanog „Mekejnovog savetnika”, koji je rekao i to da ona „sebe vidi kao budućeg šefa partije”. A njeno „nepoznavanje izvesnih ključnih pitanja je dramatično”, citira se drugi „insajder”.

Mekejnov izbor Pejlinove za „desnu ruku” – zgranuo je mnoge. Neki su doveli u pitanje njegovu moć odlučivanja o značajnim, bar kadrovskim, pitanjima.

On lično nastavlja, međutim, da joj daje komplimente. Možda i zato što pojedinci iz republikanskog „jezgra” nju podržavaju uz konstataciju da ona „popunjava” Mekejnov „nedovoljno izraženi konzervativizam”. U međuvremenu, ankete govore da većinsku podršku uživa demokratski predsednički kandidat Barak Obama (47)…