Predstavljen predlog izmena kodeksa novinara

Savet za štampu predstavio je juče predlog izmena Kodeksa novinara Srbije u beogradskom Pres-centru. Ovaj etički standard profesionalnog postupanja novinara usvojen je još 2006. godine, ali razvoj medija i interneta, kao i pojava novih tehnologija zahtevali su njegovu izmenu, zaključili su juče članovi radne grupe koja je pisala novu verziju novinarskog kodeksa. Ovim je juče počela javna rasprava koja će trajati do 7. maja.

– Od 2006. na medijskoj sceni se desilo mnogo toga novog, pa smo se u radu Komisije za žalbe Saveta za štampu susretali sa problemom da neke stvari ne možemo da definišimo. Jasno bi nam bilo da je posredi kršenje nekih standarda, ali kojih u kodeksu ne bismo mogli da nađemo. Na primer, medijske hajke, progoni, kontinuirano praćenje jedne osobe najčešće sa političkim ciljem, izveštavanje sa sahrana i rijaliti pomerili su letvicu dozvoljenog na niže nivoe...  Sve to kodeks iz 2006. nije predvideo. Takođe, on je rađen po ugledu na kodeks Međunarodne federacije novinara i Evropske federacije novinara, a kod nas su se događale stvari koje se na drugim mestima nisu dešavale u toj meri – kazala je novinarka i članica radne grupe za izmenu kodeksa Tamara Skroza i dodala da je predlog kodeksa kraći i jasniji od onog od pre 18 godina.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević navela je da su neke izmene samo semantičke, dok su neki standardi zahtevali potpuno novu definiciju.

– U poglavlju o nepristrasnosti istakli smo novinarsku nezavisnost od korporativnih interesa, ne samo vlasnika medija nego i od potencijalnih korporativnih interesa sa strane. Poglavlje o odgovornosti je temeljno promenjeno, jer se novinarstvo često doživljavalo u kontekstu slobode izražavanja, a sada se sve više pomera ka zaštiti javnog interesa – odgovornost prema javnosti, rad u javnom interesu... Poglavljem o poštovanju dostojanstva uvodimo granične vrednosti od zaštite od diskriminacije, promociju različitosti i poštovanja vrednosti ljudske ličnosti u javnom domenu. Ono je u paru sa zaštitom privatnosti, odnosno ko su javne ličnosti, jer uživaju niži nivo privatnosti. Ali smo taj koncept pokušali da proširimo i na pravo na zaborav i zaštitu podataka o sebi i sprečavanje medija da trguju privatnim podacima, da ih stavljaju u promet bez odobrenja... U odeljku koji se bavi upotrebom časnih sredstava uveli smo veštačku inteligenciju, odnos sa algoritmima... – objasnila je Milivojevićeva, koja je takođe član radne grupe.

Predlog novog kodeksa nalazi se na sajtu Saveta za štampu, a sve primedbe i sugestije zainteresovani mogu da pošalju na office@savetzastampu.rs.

Među novinama u tekstu predloga nalazi se smernica da novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koje druge diskriminatorne konotacije, moraju da koriste rodno osetljiv jezik, da se trude da ravnomerno uključe sagovornike različitih grupa relevantnih za temu i da odgovorno pristupaju različitostima u društvu…

U odredbi „Časna sredstva” ukazano je da novinari ne smeju da objavljuju materijal probavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, izuzev ako se time štiti javni interes na primer, objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično”, ali za primenu ovog izuzetka neophodno je da postoji redakcijska procedura.

Ukazano je i da je „pravo novinara da u odnosu prema državnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od javnog interesa, bez obzira na to da li je zamoljen da to prekine ili ne”.

Kada je reč o privatnosti, uz podsećanje da novinar mora da poštuje privatnost ljudi o kojima piše, navedeno je da „ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose”, odnosno da „greška državnih organa ne podrazumeva ’dozvolu’ za kršenje etičkih principa profesije”.

U predlogu izmena podseća se i da „javne ličnosti uživaju niži nivo zaštite privatnosti”, ali da se „podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju samo ukoliko je to u javnom interesu”. Novinari moraju da imaju u vidu da sagovornici nisu uvek svesni moći medija, tj. posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore. Novinar ne treba da izveštavaju sa sahrana, „osim u slučaju visokoprofilisanih javnih ličnosti”.

Mediji mogu da koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja „na društveno odgovoran i srazmeran način”, ali su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj „kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji”.