Pustinjski pesak neće uticati na voće

Pustinjski pesak stigao je i u Srbiju donet jakim i toplim vetrom iz Severne Afrike. Stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje upozorili su da je dospeo čak do Švajcarske i da je u Evropu naneo oko 180.000 tona saharskog peska. Kažu da ovaj zagađujući materijal prirodnog porekla može imati nepovoljan uticaj po zdravlje ljudi, odnosno na respiratorne organe, i da je potrebno pratiti koncentraciju u vazduhu i izbegavati fizičke aktivnosti na otvorenom.

Pojava pustinjskog peska na našim prostorima, inače, uobičajena je tokom prolećnih meseci i to uglavnom u aprilu i maju i u manjim količinama uglavnom ne utiče na zdravlje ljudi. I poljoprivredni proizvođači već su naviknuti na ovu pojavu, a stručnjaci objašnjavaju da ne postoje negativni efekti na biljnu proizvodnju.

– Ništa neuobičajeno, jedino što je ove godine saharski pesak stigao nešto ranije i definitivno u većim količinama. Reč je mehaničkoj nečistoći koja ne izaziva štetu na voću, niti ima uticaj na ukupnu biljnu proizvodnju – izjavio je za „Politiku” jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Istovremeno, napominje naš sagovornik, zbog kiše i promenljivog vremena postoji ogroman infektivni potencijal na voću pa možda pojedini proizvođači, koji su nedovoljno informisani, ove pojave u voćnjacima povezuju sa uticajem saharskog peska na zasade.

– Dobri i iskusni voćari to znaju i shvataju da bolesti koje sada primećujemo u zasadima nisu u vezi sa saharskim peskom – kaže Leposavić.

On ukazuje da je zbog ovakvih vremenskih uslova u zasadima koštičavog voća, na određenim lokalitetima, primetna pojava „monilije”, koja je je inače najveća pretnja u periodu cvetanja kod: višnje, trešnje, šljive i koja može da izazove sušenje rodnih grančica i cvetova. Kasnije, u toku vegetacije i truljenje i opadanje plodova. Zbog toga stručnjaci ovo gljivično oboljenje smatraju i ekonomski najopasnijim.

Upozorava i da je kod jabuke i kruške u ovom periodu prisutna bakterijska bolest – „ervinija amilovora” (bakterijska plamenjača), koja ima potencijal da desetkuje rod ukoliko se nekontrolisano proširi na druge voćnjake.

– Problem je to što za ovu bolest ne postoji delotvoran preparat. Neki voćari nabavljaju i koriste „streptomicin” koji se koristi u veterini, što nije preporučljivo jer je u Srbiji upotreba antibiotika u voćarstvu zabranjena. Postoje određeni biopreparati na tržištu koji jesu nešto skuplji, ali imaju efekte – objasnio je Leposavić.

Meteorološkinja Ana Vuković Vimić rekla je je juče za Tanjug da vazdušna masa sa saharskim česticama prašine koja je stigla i u Srbiju sa severa Afrike predstavlja izuzetnu anomaliju, da smo sve češće svedoci ovakvih slučajeva i dodala da ćemo verovatno imati još ovakvih epizoda u toku proleća. Objasnila je da čestice mogu da pređu hiljade kilometara, da neke prelaze ceo Atlantski okean i dolaze do Južne Amerike. Objasnila je da čestice peska imaju i svoju korisnu ulogu u klimatskom sistemu, utiče na đubrenje zemljišta Kariba, dok ima i negativan utican na poljoprivredu i na zdravlje ljudi koji žive u blizini. „Ne postoje za sada procene da li će transporti peska biti pod budućim klimatskim promenama češći i dolaziti u naše krajeve češće, ali ono čemu smo svedoci poslednjih godina je za nauku iznenađujuće”, rekla je ona.