Novobeogradski blok kao inspiracija

Pančevo – Za svoj 40. samostalni i drugi nastup pred pančevačkom publikom, umetnica Mila Gvardiol, predstavlja se ciklusom poliptiha, atipičnog formata, jednom svedenom pričom, objedinjenom postavkom „Arhitektonske varijacije” u Galeriji „Milorad Bata Mihailović”. Mila Gvardiol je umetnica minimalizma, prečišćene forme, a svoj umetnički opus zasniva na geometriji. Iz nje, objašnjava, crpi elemente njoj intrigantne i fascinirajuće, bilo da je to neki fragment ili cela građevina – ona ih transponuje u sliku, a formu koju posmatra, ne vidi kao arhitekturu, nego kao objekat, što na svoj način, fragmentalno, deli i cepa na elemente.

Od prve faze „Repeticije”, preko serija slika „Raskršće”, koju je izlagala u Pančevu, i serije slika „Kvo vadis” do aktuelne, u kojoj, kako napominje, ništa ne pita i ništa ne traži od posmatrača. Na delu je igra arhitektonskih varijacija, kojima prestavlja svoj blok, ogoljen i bez detalja, gde ipak pronalazi lepotu.

– Ja sam dete Novog Beograda. Tamo imamo te neke velike građevine, koje su maltene sve iste. One dolaze iz stare gradnje brutalizma i socrealizma, gde je građevina skroz iščišćena, betonska, ima prozore i nešto što se iza njih dešava, što je neki habitat čoveka, ali mene ne zanima ta unutrašnjost. Ne zanima me da li tu niko živi, već želim da to transponujem u strukturu, u objekat. Ja to prevodim na svoje divljenje tim građevinama i od njih pravim elemente koji su ova forma što je vidimo, a ona je raščlanjena na tri odnosa: svetlost, senka i pozadina – kaže za „Politiku” Mila Gvadrdiol, čija je geometrija svedenih novobeogradskih blokova vrlo specifična i po oceni dr Mione Marte Marković, pripada geometrijskoj apstrakciji. Umetnica je izgradila svoj likovni jezik crpeći ga iz arhitekture, ali se u njenom delu može naći veza s prirodom, odnosno sa objektima koji nas okružuju.

– Ona na sveden način ponavlja isti element, detalj sa građevine, neki put ga varira iz različitih perspektiva i uvek je to pogled od dole, iz žablje perspektive. Iako je ova izložba netipična, jer ona inače radi velike formate, ovde vidimo mali i srednji format, koji bez obzira na svoju formu, ima neku monumentalnost i grandioznost, ne zbog objekta koji predstavlja, nego zbog tehničke izvedbe i njenog izražaja. Njene zgrade se, ipak, ne vezuju samo za blok iz kog polazi, već to može biti bilo koja zgrada i bilo koji ambijent što u sebi ima neku geometriju, jer ona geometriju vidi u u svemu – objašnjava dr Miona Marta Marković stvaralaštvo Mile Gvardiol, koja je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku zidno slikarstvo, a doktorirala na Interdisciplinarnim studijima Univerziteta umetnosti u Beogradu na Odseku za digitalnu umetnost.

Mila Gvardiol je članica ULUS-a i ULUPUDS-a i zaposlena je u zvanju vanrednog profesora i dekana na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici. Za sobom ima 39 samostalnih i oko 300 grupnih nastupa, kao i niz učešća na likovnim kolonijama i festivalima digitalne umetnosti. Nagrađivana je za svoj umetnički rad.

U galeriji „Milorad Bata Mihailović”, otvorenoj za stalni dijalog i ne samo o aktuelnoj izložbi koja traje još danas, ovoga puta ostvarena je jedinstvena praksa komunikacije sa publikom – preko knjige utisaka.