Roditelji ne smeju da kriju da dete ima epilepsiju

Ena Stoilkov, Udruženje osoba obolelih od epilepsije

Od svoje 20. godine bolujem od epilepsije. S obzirom na to da je ona stečena i to nakon naizgled bezazlenog udarca u glavu, u 20. godini mi se život potpuno preokrenuo. Tada počinje moja borba. Nije bilo nimalo lako prihvatiti samu dijagnozu. Pored epi-napada koje sam tada počela da doživljavam, usledio je i veliki psihički pad. Teško je boriti se sa bolešću i depresijom u isto vreme.

Zahvaljujući profesoru dr Dragoslavu Sokiću i mom psihijatru, moj život je ponovo počeo da dobija smisao. Njihov profesionalizam i predanost su mi pomogli da se suočim sa svim i prihvatim svoju bolest.

Epilepsija je bolest mozga koja se dijagnostikuje pomoću EEG-a glave, magnetne rezonance i telemetrije. To je neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epi-napada. Epileptične napade delimo na fokalne (jednostavni parcijalni, kompleksni parcijalni i sekundarni generalizovani) i na generalizovane (apsansni, mioklonički, tonički, tonično-klonički, atonički). Epilepsija nije zarazna bolest i nije vid mentalne retardacije. U većini slučajeva uzrok je nepoznat, iako se kod nekih ljudi, između ostalog, epilepsija razvija kao posledica povrede mozga, moždanog udara, raka mozga i zloupotrebe droge i alkohola. Epi-napadi su posledica abnormalne aktivnosti kortikalnih nervnih ćelija u mozgu. Lekovi koji se koriste u kontroli epi-napada nazivaju se antiepileptici i pomažu u oko 70 odsto slučajeva. Postoje osobe koje poseduju auru (predosećaj) da će doći do samog napada i mi koji padamo iznenada, u trenutku. Sam prizor napada nije nimalo prijatan, osoba gubi svest, pada, dolazi do spazma (grčenja) mišića, nekontrolisanih pokreta, može krenuti pena iz usta i osoba se može umokriti. U mnogim knjigama može se pročitati da se epi-napadi porede sa isterivanjem đavola, što je, naravno, zabluda.

Udruženje osoba obolelih od epilepsije, čiji sam i sam član, trudi se da razbije stigmu o samoj bolesti, razvije svest kod ljudi i pruži edukaciju.

S obzirom na to da sam svesna koliko je teško suočiti se i prihvatiti epilepsiju, pokrenula sam akciju edukacije dece po osnovnim i srednjim školama. Za sada sam obišla škole u Ćupriji, Paraćinu, Jagodini, Despotovcu, Senjskom Rudniku, Senju, Supskoj i Krušaru i obećavam da je ovo tek početak moje misije. Edukacija se svodi na to da deci približim samu bolest, ispričam im svoje iskustvo, objasnim im da im na sopstveni rizik odglumim kako zapravo izgleda jedan grand mal (veliki) napad, da bi ako se ikada susretnu sa njim, mogli da prepoznaju o čemu se radi i da ih naučim kako pružiti prvu pomoć.

Prva pomoć se sastoji u tome da osobu treba okrenuti na bok ili ako to nije moguće od silnih trzaja, treba držati glavu okrenutu na stranu, da jezik ne bi zapao u dušnik, sve dok se telo ne smiri, tačnije dok napad ne prestane. Ne treba pokušavati otvarati usta i nikako ne treba stavljati vaše prste ili bilo kakve predmete unutar usta, jer može doći do povređivanja. Zaštitite osobu koja ima napad obezbeđivanjem sigurnog mesta gde se može odmoriti. Kada se osvesti, ohrabrite je i ispričajte šta se desilo, obavestite Hitnu pomoć i sačekajte dok dođu.

Posebno sam ponosna na svu decu koja su skupila hrabrost i rekla glasno: „Ja imam epilepsiju.”

Jedna od bitnijih stvari u borbi sa ovom bolešću je podrška najbližih i okoline, zato apelujem na roditelje da ne kriju bolest svoje dece, jer im tako samo odmažu.

Meni lično su mnogo pomogli moji najbliži i dugujem im beskonačnu zahvalnost. Veliko hvala mom bratu Ognjenu, roditeljima Živku i Gordani, mom suprugu Draganu, drugarici Ani Nikodijević, koja je provela dane pored mene dok sam ležala u bolnici, mojim kumama Jovani, Mini i Teodori, sestrama Katarini i Ani i mom četvercu Ani, Ivani, Jeleni i Ivani.

Ja imam epilepsiju – ali ja nisam moja dijagnoza. Ja sam osoba puna života, nadam se, buduća mama, neko ko obožava da igra, da pliva, da se smeje i druži.

Mi koji imamo epilepsiju nismo ništa drugačiji od drugih, i mi imamo svoje želje i snove, samo što je naš svet obojen ljubičastom bojom.

Priredila Danijela Davidov Kesar