Nuklearke doprinose energetskoj sigurnosti

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je juče na vanrednoj sednici vlade da će Srbija do 2050. godine trošiti četiri puta više električne energije nego danas i da je jedini način da se taj problem reši – izgradnja nuklearnih elektrana. Vučić je rekao da će to biti jedna od važnih tema o kojoj će razgovarati u Francuskoj na predstojećem susretu sa predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom. „Francuska je najveća evropska nuklearna energetska sila. Ona 70 odsto struje dobije iz nuklearne energije. Oni su spaseni što se toga tiče. Želim samo da znate da ćemo mi do 2050. godine četiri puta više električne energije da trošimo nego danas. Mi nikakvu šansu nemamo. Šta god radili, kako god radili, nikakvu šansu nemamo, ukoliko brzo ne krenemo u rešavanje tog problema. A rešavanje tog problema je jedino moguće izgradnjom velikih i malih nuklearki”, rekao je Vučić.

Ovim se nastavilo sa aktuelizacijom teme o nuklearnoj energiji u našoj zemlji na čiju gradnju decenijama postoji moratorijum, a sve u cilju da se Srbiji dugoročno obezbedi dovoljno struje, a nuklearne elektrane su, između ostalih, te koje pružaju energetsku sigurnost.

Dr Slobodan Ružić, dipl. inž. elektrotehnike, savetnik preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting „Enerdži sejving grup”, i jedan od bivših pomoćnika ministra energetike kaže za „Politiku” da bi se Srbiji obezbedila bazna energija i energetska sigurnost nakon 2050. godine, treba planirati da 2035. godine počnu pripreme za izgradnju nuklearne elektrane instalirane snage oko 3.000 megavata. Zbog mogućnosti postepene zamene poslednjih termo-agregata koji će tada još biti u pogonu, bilo bi dobro da ta nuklearna elektrana ima šest reaktora. svaki snage od 500 megavata. Na taj način bi bila obezbeđena bazna energija u elektroenergetskom sistemu Srbije i nakon 2050. godine. Trebalo bi planirati da prva dva od ovih šest agregata uđu u pogon do kraja 2050. godine, sledeća dva 2055. godine, a poslednja dva 2060.

Sa istom dinamikom treba planirati i izlazak iz pogona preostalih termo agregata – TENT B1 i B2 do kraja 2051. godine, termoelektrana „Kostolac B1 i B2” do kraja 2056. godine i na kraju „Kostolac B3” (koji ove godine treba konačno da bude pušten u pogon) i TENT B3 (koji sada ne postoji, ali koji nam je preko potreban i koji treba što pre izgraditi) do kraja 2061. godine.

– Time bi naša energetska tranzicija bila završena, manje-više u skladu sa evropskim zelenim dogovorom, a uz prethodnu izgradnju oko 2.200 megavata u vetroelektranama, 2.000 u solarnim elektranama i 1.000 u reverzibilnim hidroelektranama sa energetskom zapreminom akumulacionih bazena od 550 gigavat-sati naša energetska bezbednost bila bi osigurana sve do kraja ovog veka – ističe Ružić.

Problemi se, dodaje, u energetskom sektoru ne rešavaju danas za sutra.

– Ovde treba naglasiti da je polemika koja se sada vodi o vrsti nuklearnih reaktora izlišna. Istina je da je tehnologija malih modularnih nuklearnih reaktora još uvek nova i nedovoljno potvrđena u praksi. Istina je i da energetsku sigurnost sopstvene zemlje ne treba stavljati na kocku brzopletim odlukama o korišćenju tehnologija koje još nisu komercijalno potvrđene, tim pre što se u slučaju nuklearnih elektrana radi i o ekološkoj sigurnosti i opštoj bezbednosti stanovništva. Pouke Černobilja i Fukušime ne smeju se smetnuti sa uma. Međutim, ni odluku o izgradnji nuklearne elektrane, a kamoli o vrsti reaktora, Srbija ne treba da donese odmah zato što je razumno uzeti u obzir da u narednih 10–15 godina može doći do nekih velikih tehnoloških skokova – zaključuje dr Ružić.

Uvesti nuklearnu energetiku na fakultete

Ono što treba odmah da uradimo jeste ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i uvođenje nuklearne energetike u fakultetsku nastavu. Ako nakon tri i po decenije pauze više nemamo profesore koji ovu naučnotehničku oblast mogu kompetentno da predaju, treba ih dovesti iz Francuske, Rusije, Amerike ili sa bilo kog drugog kraja sveta. EPS treba da ponudi stipendije studentima koji odaberu nuklearnu energetiku kao jedan od predmeta na fakultetu. Na taj način bismo otklonili vrlo negativne posledice svojevremenog izbacivanja nuklearne energetike iz nastave i spremno bismo dočekali trenutak kada se odluka bude morala doneti. Ako bude neophodno graditi nuklearne elektrane, što je u ovom trenutku najverovatnije, Srbija bi imala energetičare koji mogu kompetentno da procene da li je bolje koristiti male modularne nuklearne reaktore ili treba graditi manji broj klasičnih nuklearnih reaktora velikih snaga, ističe naš sagovornik.