Cene zlata obaraju rekorde

Unca zlata (31,1 gram) dostigla je juče na svetskim berzama najnoviju rekordnu vrednost od 2.304,09 američkih dolara, obarajući od početka aprila, svaki dan zaredom, prethodnu basnoslovnu cenu ovog plemenitog metala. Ovaj postojani i skokoviti rast cene zlata, od davnina poslednjeg pribežišta (bogatih i skromnih) investitora u smutnim vremenima, izaziva nelagodu na berzama zbog brojnih neizvesnosti koje nagoveštava.

„U globalnoj areni isuviše je nepoznanica od kojih investitori žele da se zaštite: neizvesni ishodi brojnih izbora, potencijalne eskalacije konflikata na raznim stranama, moguće nove bankarske krize... sve to podstiče nove apetite za zlatom”, navodi londonski „Fajnenšal tajms”.

Ako je tako, berzanskim posmatračima nameće se najmanje jedno pitanje: znaju li u spekulativnim hedž-fondovima, ili brojnim centralnim bankama širom sveta nešto više od ostalih o globalnim prilikama? Tako nešto možda bi se moglo zaključiti pogledom na diskretni uzlet cene zlata poslednjih sedmica, i istovremeno sve izraženiju institucionalnu jagmu za zlatnim polugama. Naime, prošlog decembra unca zlata dostigla je ondašnju rekordnu cenu od 2.195 američkih dolara, da bi od sredine februara rast cene tog metala poprimio još žustriji tempo. Tako je u ponedeljak unca zlata u londonskom Sitiju u jednom trenutku dostigla vrednost od 2.265,49 dolara. A juče je na berzama već otvorena kladionica da li bi uskoro mogla da poskupi na 2.315,44 dolara, možda čak i 2.336,62 ili 2.359,28 dolara?

U međuvremenu, centralne banke sveta u februaru su, deveti mesec zaredom, nastavile da uvećavaju svoje zlatne rezerve, istina skokovitim tempom, izvestio je Svetski savet za zlato. Prema tom izvoru, centralne banke su u januaru pazarile 45 tona zlata, a sledećeg meseca „samo” 19 tona. Tako su, na godišnjem nivou, u prva dva meseca 2024. kupile 43 odsto manje nego u istom periodu lane, ali istovremeno i četiri puta više nego početkom 2022.

Bilo kako bilo, apetiti niza centralnih banaka, predvođenih Narodnom bankom Kine, koja je u februaru dodala 12 tona ovog plemenitog metala svojim rezervama, nisu jedini okidač najnovijeg uzleta berzanskih vrednosti zlata.

„Velika potražnja primetna je u Aziji, posebno u Kini, kao i solidna zainteresovanost centralnih banaka. Među faktorima koji sada podstiču rast cene zlata još su izraženiji geopolitički faktori, kao i očekivanja u vezi sa smanjenjem kamatnih stopa centralnih banaka”, jučerašnja je procena na berzi u Singapuru koju prenosi Rojters.

U tom svetlu, nagoveštaj Džeroma Pauela, predsednika američkih Federalnih rezervi, da bi verovatno bilo prikladno početi snižavanje bazičnih kamatnih stopa (tj. troškova zaduživanja) „u nekom trenutku tokom ove godine” podstakao je jučerašnji uzlet cene zlata. Smanjenje troškova zaduživanja na tržištu najveće svetske ekonomije trebalo bi da signalizira dalje snaženje privrede SAD. Berzanski posmatrači davali su juče 59 odsto šansi da Federalne rezerve već u junu počnu snižavanje kamatnih stopa u SAD, koje sa pomnom pažnjom prati ostatak sveta. Ipak, kolika je inflacija danas u Americi i kakve su tamo prilike na tržištu rada? Ovi pokazatelji – ključni u debati o kamatnim stopama, za koju po oceni Pauela „ima dosta vremena” – biće jasniji već danas.

U svetlu toliko brojnih neizvesnosti, koliko je realno da se cena zlata uskoro „obruši”? Na berzama tim povodom nisu optimisti.

„Znatniji pad cene zlata danas deluje neizvesno, u svetu geopolitičkih rizika koji proističu iz dugotrajnog rata Rusije i Ukrajine i sve brojnijih sukoba na Bliskom istoku. U međuvremenu, vrednost američkog dolara nastavila je ove sedmice, treći dan zaredom, da pada s najvišeg nivoa, koji je dostigla 14. februara, usled neizvesnosti u vezi sa smanjenjem kamatnih stopa Federalnih rezervi. Sve to moglo bi da bude dalji podsticaj tekućoj ceni zlata i ’brana’ za ograničavanje njenog eventualnog pada”, procena je globalne berzanske analitike „Ef-Eks strit”, sa sedištem u Barseloni.