Tri zahteva, velika nula

Politički rivali ostali su ukopani u svojim pozicijama potvrđujući gotovo nepremostive prepreke demokratskom dijalogu, višak ambicija, nedostatak političke volje i osećaja za realnost, što sve preti dodatnim potonućem Srbije u ozbiljnu krizu.

Konsultacije vlasti i opozicije oko ispunjavanja zahteva o primeni preporuka međunarodnih posmatrača za iole fer i slobodne izbore u Beogradu i 88 gradova i opština protekli su u atmosferi „relativne pristojnosti”. To je bila jedina utešna vest.

Pošto nije bilo dogovora, opozicija je saopštila da je vlast „izabrala da ide na izbore bez opozicije”. Ne žele da se pojave, iako izbegavaju da pomenu bojkot. Nije šija nego vrat.

Opozicija je definisala svoje sveto trojstvo, minimum minimuma:

1. Da se formira komisija koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i relevantne organizacije civilnog društva, koja će imati izvršna ovlašćenja da vrši kontinuirani nadzor, stalnu kontrolu i reviziju biračkog spiska.

2. Da javni servisi započnu odgovorno i profesionalno izveštavanje.

3. Da se svi lokalni izbori kojima je vreme u ovoj godini raspišu i održe istog dana kada i izbori u Beogradu, 2. juna ili u kasnijem terminu.

Vlast se saglasila s prva dva zahteva, ali je treći odlučno odbacila.

Proevropska opozicija u startu je odbila da učestvuje na kolegijum predsednice skupštine. Ignorisanje dijaloga bilo je mahanje belom zastavom. Pasivizacija umesto aktivizacije da se izborni uslovi poprave, da se otklone makar neke mahinacije kojima je vlast sklona, da se pročisti birački spisak, da se osvoji pedalj prostora na javnom servisu.

Preko vikenda su „Srbija protiv nasilja” i koalicije NADA razumno odustali od bojkota. Bio je to znak političke zrelosti umesto teranja inata od koga nema nikakve koristi. Dobili su signale da će vlast otvoriti raspravu – pre bih rekao trgovinu – oko izbornih uslova.

„Evo vam, sedite svaki dan i gledajte, radite šta hoćete, ali u skladu sa zakonom”, glasila je poruka Aleksandra Vučića oko biračkih spiskova. MUP je odmah naložio pojačan nadzor prijave prebivališta u Beogradu.

Da li će MUP valjano obaviti posao ili će morati da ispuni nalog „odozgo” i „valjano” naložiti pojačano neprimećivanje ničeg neobičnog, drugo je pitanje. Značajan broj ljudi izgubio je svako poverenje u državu i njene institucije, uključujući i policiju.

Saglasnost oko medijskog prostora je iznenađujuće lako ostvarena pošto ni SNS nije zadovoljan radom RTS-a. Obostrano nezadovoljstvo je najava napada iz dva pravca. Što samo znači da bi opozicija u neravnopravnim okolnostima sama morala da se izbori za slobode koje se u demokratskim društvima podrazumevaju.

Onda je lista opozicionih zahteva proširena tačkom tri, jedinim političkim zahtevom: objediniti sve izbore. Vlast je ostala pri stavu da je krajnji datum za beogradske izbore 2. jun, dok će svi ostali biti objedinjeni kada im bude vreme. Predsednica skupštine je potom beogradske izbore zakazala za 2. jun.

Da li je opozicija naknadno stavljajući treći zahtev na svoju listu procenila da može da ide dalje? Zašto je to postao jedan od tri „minimum minimuma”? Zašto je izašla s tvrdom tezom da ništa nije završeno dok sve nije završeno?

Razumem logiku koja stoji iza toga. Vlast je od Male Krsne do Niša već pokazala koliko je sklona manipulativnim radnjama. Bilo bi naravno bolje sve izbore imati u istom danu, ali dosledno obuzdavanje krojača izborne volje u Beogradu moglo bi mnogo toga da spreči.

Nisam uveren da je trebalo ugroziti proces poboljšanja izbornih uslova na njegovom startu. Ako opozicija računa da bi do 18. aprila, što je krajnji rok za promenu zakona o lokalnim izborima, oni mogli da se pomere, onda je to držanje za slamku. Možda su održivije spekulacije da bi predsednik republike, kako bi se umilio Evropljanima, mogao da preseče Gordijev čvor u koji se ova zemlja decenijama upliće.

Sastanci u skupštini bili su manje suštinski politički dijalog, a mnogo više merkantilno natezanje oko cene robe – izbora. Naprednjačka najava labavo-načelne dvotrećinske saglasnosti nije zadovoljila njihove rivale. Opredelili su se za sve ili ništa. Ako niko neće da popusti, od trgovine nema ništa. Šta će sada biti s ispunjavanjem prva dva zahteva? Povratak na početnu poziciju.

Opozicija mora da bude svesna da nije ona ta koja može da diktira sve uslove i da vlast određene kompromise ne prihvata dobrovoljno. Najava novog ponašanja je rezultat pritisaka iz Strazbura i Brisela, a ne iz Beograda. Akrobatski pragmata kakav jeste, Vučić ih prihvata zarad ostanka na vlasti, ali mora da pronađe opsenarsku formu da ne izgleda da je popustio.

Ne bih da delujem defetistički, ali treba biti realan. Obećanje vlasti da će raditi na ispunjenju prva dva zahteva bio je, da se ne zavaravamo, veliki uspeh opozicije. Doskora je svaki dijalog na te teme, koliko god tehničke, bio bahato ignorisan. Sada ponovo preti zamrzavanje. Ostajemo bez mogućnosti da se išta učini oko prve dve tačke.

Ne svaljujem odgovornost na opoziciju. Ona će platiti najvišu cenu svoje brzopletosti i naivnog uverenja da vlast treba da im pomogne da pobede u Beogradu i nekim drugim lokalnim sredinama. Bilo bi bolje da opozicija prihvatila ponuđeno pa da je zasukala rukave i u praksi proverila da li u ovakvoj Srbiji mogu da se održe fer i slobodni izbori. Isterati vlast na čistac.

„Promene u Srbiji su počele. Ništa ih više ne može zaustaviti”, poručuje lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Dopunio bih tu izjavu: promene nikada i nisu prestale. Naprednjaci su u poslednjih 12 godina ozbiljno promenili Srbiju – nagore. Svaki izbori otvaraju priliku za promenu – nabolje.

Nije vreme za povlačenje. U opisu radnog mesta političara je obaveza da održavaju dijalog s političkim neistomišljenicima ukoliko uopšte pomišljaju da od Srbije naprave funkcionalnu demokratiju. Ako u pregovorima o miru jedni naspram drugih sede predstavnici zaraćenih strana, mogu valjda i mirnodopski suparnici.

Vučiću svakako nije svejedno da li će opozicija učestvovati na izborima ili neće, da li će biti legitimni ili ne, ali prekid političke borbe nanosi manju štetu onima na vlasti nego onima u opoziciji.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista