Srpske bande trguju ljudima, kokainom, oružjem i vozilima

Srpske bande ubrajaju se među najopasnije kriminalne organizacije u Evropi. Specijalizovane su za trgovinu kokainom i marihuanom, krijumčarenje migranata, trgovinu ljudima u cilju seksualne eksploatacije, šverc oružja i krađe vozila.

U izveštaju koji je u petak objavio Evropol, na teritoriji Evropske unije čak 821 kriminalna grupa našla se na spisku onih čije se delovanje smatra posebno opasnim za države članice. Procenjeno je da te grupe imaju više od 25.000 članova 112 nacionalnosti.

Evropol ocenjuje da je trgovina drogom najveća opasnost od delovanja ovih grupa, a odmah zatim su i razne vrste prevara, imovinski kriminal, krijumčarenje migranata i trgovina ljudima. Narko-biznis je ključna aktivnost polovine svih najopasnijih kriminalnih mreža. Više od trećine bandi bavi se samo prometom narkotika, dok se nešto više od 50 odsto bavi i drugim vrstama kriminala.

Većina mafijaških organizacija ima domet koji se proteže izvan EU, posebno na zemlje u komšiluku, ali i na znatno udaljenije lokacije. Dok je dve trećine kriminalnih grupa multinacionalno, jednu trećinu čine članovi iz samo jedne države. Međunarodne kriminalne grupe često su sastavljene od članova iz susednih država ili od onih koje imaju mnogobrojnu dijasporu.

Mreže sa članovima iz samo jedne zemlje čine uglavnom državljani EU. Jaka kohezija zasnovana na nacionalnosti obeležje je nekih od najopasnijih organizacija. One strogo kontrolišu svoje operacije i fokusiraju se na jedan kriminalni posao. Vođe tih bandi često su u blizini mesta delovanja, ali neretko vode svoj biznis sa udaljenih i bezbednih lokacija. Procena Evropola je da oko šest odsto vođa svih najopasnijih evropskih kriminalnih grupa živi van teritorije EU kako bi izbegli domašaj zakona. Ima i mnogo poznatih primera da su vođe kriminalnih organizacija nastavljale da rukovode svojim organizacijama iz zatvora.

Zaradu od kriminala neki klanovi ubacuju u legalne tokove dok neki za to angažuju druge, „specijalizovane” grupe. Tako nastaju partnerstva zasnovana na međusobnim krimi-uslugama.

Postoje grupe koje deluju po angažovanju, tj. obavljaju nezakonito poslove za druge organizacije koje ih unajme za određene usluge. Uglavnom je reč o pranju novca, pretnjama ili ubistvima. Evropol ističe u svom izveštaju porast uličnih sukoba i nasilja u gotovo svim državama i ocenjuje da ove vrste kriminala nanose najviše štete svim slojevima društva i utiču negativno na živote miliona stanovnika Evrope. Ipak, ne manje opasnim smatra se i kriminal koji ne podrazumeva nasilje.

Zastrašivanje je osnovni model po kome funkcioniše 68 odsto svih kriminalnih mreža, a nasilju, posebno onom ekstremnom, po pravilu pribegavaju grupe koje se bave trgovinom drogom. Neke bande specijalizovane su upravo za takve „usluge” koje pružaju drugim grupama. Najopasniji klanovi angažuju veoma mlade osobe iz najugroženijih slojeva stanovništva, često maloletnike, koje zlostavljaju i primoravaju da za njih obavljaju razne kriminalne poslove.

U delu izveštaja koji se bavi najzastupljenijim nacionalnostima članova opasnih evropskih kriminalnih bandi Evropol nabraja Albaniju, Belgiju, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju, Tursku i Ukrajinu.

Na dugom spisku mnogobrojnih kriminalnih bandi, ukazuje se da balkanske grupe vezuje zajednička kultura, jezik i istorija i da se okupljaju često oko srpskih državljana. U tim klanovima česti su i albanski, bosanski, crnogorski, slovenački i hrvatski članovi, ali ima i Holanđana, Belgijanaca, Nemaca i Turaka. Bave se uglavnom prodajom kokaina i marihuane, a u manjoj meri trguju i heroinom i sintetičkim drogama.

Evropol navodi i da su albanske kriminalne grupe često jednonacionalne, a čak i kada nisu jednonacionalne Albanac je često vođa međunarodne grupe ili je više od polovine članova iz te države. Ove bande aktivne su u velikom broju država EU.

Nekoliko različitih kriminalnih mreža sastavljenih od članova poreklom iz bivših jugoslovenskih republika uključene su u trgovinu drogom iz Južne Amerike u posebno velikim razmerama. Javnosti su dobro poznati klanovi kao što su „škaljarski” i „kavački”, zatim grupa Darka Šarića, kao i još nekoliko drugih bandi o kojima su mediji izveštavali, kao i mnogobrojne zaplene više tona kokaina, uglavnom u evropskim lukama.

U izveštaju Evropola ističe se da članovi tih grupa imaju jako dobre veze u državama Južne Amerike, gde koriste mogućnost da korupcijom obezbede nesmetan biznis u lukama i brodarskim kompanijama.

Trgovina ljudima najuža je specijalnost za 55 prijavljenih kriminalnih mreža. Od toga je 18 grupa orijentisano samo na organizovanu prostituciju, dok je 13 kao svoj biznis izabralo radnu eksploataciju. Pet mreža bavi se drugim oblicima trgovine ljudima. Kao države koje su najviše pogođene modernim robovlasništvom Evropol izdvaja Francusku i Nemačku, a među kriminalcima koji se time bave su Srbi, uz Bugare, Rumune i Ukrajince.

Kriminalne mreže aktivne u trgovini ljudima za radnu eksploataciju uglavnom deluju u Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Ukrajini. Ovim oblikom trgovine ljudima najviše se bave Gruzini, a tu su državljani Rumunije, Rusije, Ukrajine i Uzbekistana. Radna eksploatacija najčešće se odvija u restoranima, građevinarstvu i poljoprivredi.

Oružje sa Balkana

Pet najopasnijih kriminalnih mreža bavi se isključivo iznudama i reketiranjem, a Evropol saopštava da potiču sa Kipra, iz Francuske, Italije i Švedske. Drugih pet bandi bavi se samo trgovinom oružjem.

Evropol kao poseban problem po bezbednost građana ističe dostupnost oružja na crnom tržištu. Prema dostupnim obaveštajnim podacima, većina ilegalnog oružja potiče sa zapadnog Balkana. Naoružanje se često sastavlja od delova koji su legalno nabavljeni i potom sklopljeni sa nelegalnim komponentama.

Istrage otkrivaju da je privatno oružje korišćeno u mnogim vatrenim obračunima u EU. Zaplenjene su i veće količine falsifikovanog oružja, a veruje se da se proizvodi van EU, često u Turskoj. Pretnje koju predstavlja 3D štampano oružje i delovi oružja su u porastu, ali Evropol smatra da se kriminalne mreže i dalje najviše oslanjaju na pravo oružje, kao i na grupe specijalizovane za tu vrstu kriminala, koje često potiču sa Balkana.

Korupcija olakšava nelegalan biznis

Korupcija je, prema izveštaju Evropola, način na koji funkcioniše 71 odsto kriminalnih mreža, jer na taj način otklanjaju prepreke za svoj nelegalan biznis. To je način da se olakšaju sve kriminalne aktivnosti. Korupcijom mogu da se pribave važne informacije, da se ometaju istrage i sudski postupci.

Korumpirani pojedinci često su članovi kriminalnih grupa, a izlaz iz te mreže često je nemoguć zbog pretnji nasiljem. Evropol navodi da mnoge osobe koje su za novac učinile uslugu nekoj bandi ostaju članovi kriminalnih mreža upravo zbog ucena.

Ekološki kriminal

Četiri kriminalne mreže, prema izveštaju Evropola, specijalizovane su za krivična dela protiv životne sredine.

Reč je o nelegalnoj trgovini i odlaganju više vrsta otpada, od kojih je neki posebno opasan. Neke od najčešćih vrsta supstanci koje se nezakonito odlažu su hemijski, plastični i građevinski otpad, zatim otpad od elektronske i električne opreme, vozila na kraju životnog veka, auto-delovi i otpadni metal. Pored toga, 12 mreža se bavi ekološkim kriminalom kao delom svojih širih aktivnosti, uglavnom uz trgovinu drogom.

Tri grupe su učestvovale u zločinima protiv divljih životinja kao jedinoj kriminalnoj delatnosti kojom se bave. Mreže uključene u zločine nad divljim životinjama uočene su u Francuskoj, Portugaliji i Španiji, a Evropol kao primer navodi trgovinu jeguljama. Članovi tih grupa uglavnom su kineski, francuski i španski državljani.