Cipi Livni nije uspela

Prema izveštajima agencija
Tel Aviv – Predsednik Izraela Šimon Peres juče je zvanično objavio prevremene parlamentarne izbore, pošto je u konsultacijama sa sa svim strankama utvrdio da nema druge opcije.

Kneset sada po zakonu ima na raspolaganju tri nedelje za raspuštanje i da utvrdi datum glasanja, verovatno u januaru ili februaru, što je godinu i po ranije nego što je planirano.

Političke partije se ubrzano pripremaju za kampanju i oprezno tumače rezultate anketaprema kojima će najveći dobitnik prevremenih izbora biti Benjamin Netanijahu, vođa najveće opozicione stranke Likud, a najveći gubitnik laburisti, koalicioni partner Kadime u sadašnjoj vladi.

Mandatar za sastav nove vlade Cipi Livni obavestila je u nedelju predsednika Šimona Peresa da ne može da obavi dužnost koja joj je poverena 22. septembra, dan pošto je premijer Ehud Olmert podneo ostavku, suočen s optužbama za korupciju, a četiri dana nakon što je ona pobedila na izborima za novog lidera vladajuće Kadime.

Izbori su ocenjeni su kao veliki udarac za izraelsko-palestinski mirovni proces. Izvori bliski umerenom palestinskom vođi Mahmudu Abasu rekli su „Džeruzalem postu” da je on zabrinut da će potez Livnijeve naneti štetu mirovnom procesu, kao i da će eventualna pobeda Netanijahua značiti „smrt” tog procesa.

Najnovija ispitivanja javnog mnjenja, objavljena juče ujutro, pokazuju da bi Kadima, kada izbori sada bili održani, osvojila 29 od 120 mesta u Knesetu, koliko je dobila i 2006. Opozicioni konzervativni Likud znatno bi poboljšao svoju poziciju – umesto dosadašnjih 12 osvojio bi samo tri mesta manje od Kadime (26), stranke koju je Arijel Šaron osnovao pre tri godine odvojivši se od Likuda.

Vođa laburista i ministar odbrane Ehud Barak zanemario je rezultate istraživanja, po kojima bi njegova stranka „pala” sa 19 na samo 11 mesta u Knesetu.

Dodatnu brigu je izazvala finansijska računica da će u vreme globalne finansijske krize, koja nije zaobišla ni izraelsku ekonomiju, ovi, peti izbori od sredine devedesetih, koštati 500 miliona dolara. Osim toga, sam dan izbora biće nacionalni praznik koji će koštati ekonomiju i poslodavce između 280.000 i 400.000 dolara.

Zanimljivo je da će njihova ukupna cena na kraju možda biti veća nego budžet kojim bi se podmirili zahtevi kojima je ultrareligiozni Šas uslovljavao ulazak u vladu Livnijeve.

Ona je, međutim, odbranila svoju odluku o vraćanju mandata rečima da nije u pitanju bio novac, već odlučnost da „ne proda Jerusalim za šaku šekela”. 

Drugi neprihvatljiv uslov bio je da se status Jerusalima skine s dnevnog reda pregovora s Palestincima. To bi, po njoj, značilo kraj pregovora, političku blokadu i nasilje u celom regionu.

Livnijeva je bila na putu da postane druga žena premijer u istoriji Izraela, posle Golde Meir.

Njeni saradnici zatražiće da tehnički premijer Ehud Olmert bude proglašen privremeno nesposobnim, što bi Livnijevoj omogućilo da ga zameni na mestu vršioca dužnosti premijera do izbora i da u izbornu trku uđe iz premijerskog kabineta.

Međutim, čak i ako Livnijeva bude pobednik, neizvesno je da li će moći da formira vladu posvećenu mirovnom sporazumu, jer će u eventualnoj koaliciji morati da miri različite ideologije i uske stranačke izazove, a takva vlada ne bi mogla da odgovori na izazove donošenja istorijskih odluka, ocenjuju analitičari.

Od ukupno 120 mandata u parlamentu, koalicija desnice sa religijskim partijama imala bi jednak broj mesta kao koalicija Kadime sa partijama levice, uz podršku arapskih delegata.

Sama Kadima je podeljena na pristalice Livnijeve i Šaula Mofaza, koji joj je bio rival na stranačkim izborima. Pretpostavlja se da će u izbornoj kampanji Livnijeva tražiti od birača da joj omoguće da nastavi pregovore sa Palestincima koje je predvodila.

Netanijahu, oštar kritičar pregovora sa Palestincima, najavio je da će se zalagati za vladu nacionalnog jedinstva koja bi odgovorila izazovima s kojima se zemlja suočava, dok će Barakovi laburisti težiti istovremenom pomirenju sa Palestincima, Sirijom i Libanom.