Mnogo para za Saru

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. oktobra – „Čist seksizam”, komentar je ljudi iz štaba republikanskog kandidata za američkog predsednika Džona Mekejna (72) na učestale primedbe rivala i javnosti upućene njegovoj, potpredsedničkoj, partnerki Sari Pejlin (44). Hoće reći– ona je „uzeta na zub” samo zato što je jedina žena u završnom izbornom derbiju.

Da je muškarac niko se ne bi žacnuo zbog odeće nabavljene u ekskluzivnom butiku (što se prebacuje Sari), kaže republikanski konsultant Vilijam F.B. O’Rajli. Bi itekako, replicira komentatorka „Njujork tajmsa” Morin Daud, navodeći da je štampa kritikovala „ekstravaganciju” i Bila Klintona i donedavnog demokratskog predsedničkog pretendenta Džona Edvardsa. „Seksizam bi se ispoljio ako bi se Pejlinova tretirala različito, ili delikatnije, od muškaraca”, smatra.

Ovako ili onako, tek Sarin vanredni imidž je postao više od uzgrednosti, neka vrsta zajedničkog imenitelja izbornih čarki, tekuće finansijske krize i društvenog preispitivanja opšte. O njoj više govori ono što oblači nego što ona kaže, a to dokle je dogurala više govori o stanju nacije nego o njoj lično, uopštavaju problem „zli jezici”.

Od početka se startovalo oštro– s njom, i na nju. Mekejn je i najbliže zgranuo kad je nju, malo poznatu guvernerku Aljaske, uzdigao iznad niza stranačkih „giganata” i odabrao je za svoju desnu ruku, ali je on tvrdio da je baš ona „simbol prosečnog Amerikanca iz malog mesta”, osoba koja će „pretumbati rutinu Vašingtona”, oličenje „posvećenosti porodičnim i nacionalnim potrebama”. Protivnici su je odmah okvalifikovali kao „nekvalifikovanu za visoku državnu funkciju”, što su i pojedini republikanci naveli kao jedan od važnih razloga za prelazak u redove podržavalaca demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame (47).

Svojim nastupima Sara je dodala „ulje na vatru”. Prvo u TV intervjuima, gde je je pričala „kao da nije čula pitanje”. Pa da je spoljnopolitičko iskustvo sticala tako što se „sa Aljaske može da vidi Rusija”. I najzad” garderobom.

Ispostavilo se da je partija u njeno odevno pojačanje uložila 150.000 dolara. Za kupovine u vrlo skupim radnjama, poput „Saks fift aveni” i „Niman Markus”, kao i druge vrste doterivanja koje joj, reklo bi se, nisu bile neophodne, jer su još primetni razlozi koji su je, kao studentkinju, uzneli do trofeja „Miš” njene varoši, na Aljasci.„Kinđurenje” je rasplamsalo i drugačije, a jače, strasti od onih s kojima se računalo. Jer – načinjeno je na račun izbornih donatora, koji takav ceh nisu imali u vidu, a i u vreme kad mase Amerikanaca jedva sastavljaju kraj s krajem. I kad Mekejnova kampanja propagira „Džoa Vodoinstalatera” kao simbol „običnog građanina, malog preduzetnika– predodređenog da bude žrtva najave demokratskog rivala da će povećati poreze svima koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje”– i republikanske brige za „dobrobit tog sloja” (potom se utvrdilo da dotični Džo zarađuje 40.000, pa da bi u Obaminom konceptu uživao znatne olakšice).

Šta kome sleduje, pitanje je koje je izraslo u ključnu temu izborne kampanje. Obamu optužuju, pritome, da je „socijalista koji nameće evropski model preraspodele blaga”, a on uzvraća u stilu da je politika Džordža Buša– za koju je, po sopstvenom iskazu, Mekejn kao senator glasao „u 90 odsto slučajeva”– nalikovala „socijalizmu samo za bogate”, pošto im je smanjivala dažbine.

U takvim nadgornjavanjima, zaoštren je i nesklad između „Džoa Vodoinstalatera” i Sare„Barakude”, koja je taj nadimak, stečen zbog agresivne igre u srednjoškolskom košarkaškom timu, potvrdila i u izbornoj trci. Kako u napadima na rivale, tako i u– ličnom garderobiranju.

U roze sakou, Pejlinova je juče na Floridi najzad i lično odgovorila na „žaoke” svom odevanju. „Ovo na meni nije moje, kao ni ovo osvetljenje, ni bina na kojoj sam, jer je sve to iznajmila Republikanska partija, a ja se vraćam svojoj odeći nabavljenoj u Enkoridžu, na Aljasci.”

Šta bi mogao da znači taj „povratak”, nagovestila je nekoliko dana ranije u intervjuu televiziji Foks. Rekla je da odeću kupuje u specijalizovanoj radnji „Izvan plakara”, gde se nude „brendovi” kakvih „na Aljasci nigde drugde nema” (a koje „Njujork tajms” identifikuje kao ekskluzivitete firmi „Prada”, „Armani” i „Guči”).

Insistirala je, ujedno, na svojoj „skromnosti”, koja se ogleda u tome što nosi minđuše koje joj je svojeručno napravila svekrva, pa burmu kupljenu za 35 dolara. A i da nosi značku u obliku nacionalne zastave „u čast moga sina koji se nalazi na iračkom frontu”.„Ona živi domaćinski, štedljivo”, uzeo ju je u zaštitu Mekejn, prilikom jučerašnjeg intervjua na televiziji En-Bi-Si. „Ona je uzor za milione Amerikanaca”, dodao je, uz ostale komplimente.

I Mekejn i njegov štab naglasili su, takođe, da nacija ima velika iskušenja i da je „čudno”da se dragoceno vreme troši na „sporednosti” kao što je garderoba potpredsedničke kandidatkinje. Pogotovu što će sporna odeća, iskorišćena prethodno ili ne, biti „vraćena ili predata u dobrotvorne svrhe”.

Velika iskušenja ogledaju se u masovnoj traumi izazvanoj krizom na tržištu nekretnima. Svakog dana, od jula, 2.700 Amerikanaca gubi kuću, precizira AP lokalne posledice krize koja je potom potresla i njujorški Volstrit i berze širom sveta. To je, dodaje se, dokaz da „ni industrija hipoteka, ni program vlasti (sa 700 milijardi dolara stabilizacionih budžetskih dolara) nisu učinili dovoljno za zadužene kućevlasnike”.

U takvoj situaciji, vanredno gizdanje potpredsedničke kandidatkinje posmatračima deluje kao Andersenova bajka „Carevo novo odelo”, ali u obrnutoj verziji. Sada „ogoljeni” narod gleda luksuzno odevenu potencijalnu „imperatorku”…

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------

Glasanje, ankete, plakati

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. oktobra – Amerikanci masovno glasaju, znatno pre zvaničnog termina, 4. novembra, za predsedničke i parlamentarne izbore. Oko sedam miliona njih je, do prošlog petka, već to učinilo u 32 savezne države (od ukupno 50) koje dozvoljavaju, bez posebnog opravdanja, lično izjašnjavanje unapred.

Televizija Si-Bi-Es procenjuje da će čak 40 miliona građana iskoristiti takvo pravo. „Los Anđeles tajms” ističe da se naročito u Kaliforniji razvilo, pritome, glasanjeposredstvom Interneta.

Ankete daju prilično različite podatke o biračkom raspoloženju. Računa se da, u proseku, demokrata Barak Obama ima prednost od 7,6 odsto nad republikancem Džonom Mekejnom. Takva distanca– ne isključuje mogućnost obrta.

Mnogi otvoreno iskazuju opredeljenje. Ispred kuća su poboli table sa imenima svojih favorita za Belu kuću i Kongres.

M.P.