Skoplje gubi bitku sa Atinom

Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 27. oktobra – U medijskom zatišju između sastanaka pregovarača za ime Makedonije, u Skoplju i Atini se užurbano radi na učvršćivanju sopstvenih pozicija. Makedonska strana utvrđuje strategiju za odbranu nacionalnog identiteta, dok grčka vlada prikuplja argumente za preimenovanje zemlje severnog suseda.

U sadašnjem intermecu do nove runde pregovora makedonski državni vrh „pegla” domaće razlike u pristupu razrešenja spora, a grčka diplomatija finišira misiju ubeđivanja vlada zemalja koje su Makedoniju priznale pod njenim ustavnim imenom da ovu imenuju pod referencom BJRM, pod kojom je primljena u UN.

Makedonski mediji ovih dana skreću pažnju na plodotvornost akcije grčkog ministarstva spoljnih poslova, potencirajući da raste broj zemalja koje su prihvatile sugestiju da u međusobnoj komunikaciji sa Republikom Makedonijom ovu oslovljavaju sa BJRM.

Nasuprot njima, Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije demantuje takvu pojavu i naglašava da do sada nijedna od 125 zemalja koje su je priznale pod ustavnim imenom o eventualnoj promeni stava nije pismeno obavestila vlasti u Skoplju. Na zvaničnom sajtu makedonskog MIP-a demantovane su informacije domaćih medija uz obrazloženje da je reč o „manipulaciji grčkih vlasti” u cilju „zavaravanja domaće javnosti da grčka diplomatija trijumfuje u sporu oko imena”.

U pomenutom saopštenju se precizira da vlade zemalja koje su navedene kao one koje su do sad prihvatile sugestije Atine da za Makedoniju upotrebljavaju privremenu referencu (Panama, Meksiko, Kongo...) o tome nisu raspravljale.

Nasuprot ovome, skopska televizija Alasat je objavila video-zapis iz kojeg se vidi da su predstavnici grčke i kongoanske vlade potpisali dokument kojim je vlada u Kinšasi dala saglasnost da će ubuduće sa vlastima u Skoplju komunicirati upotrebljavajući referencu BJRM. Skopski dnevnik „Vreme” u tekstu pod naslovom „Od Meksika – „Firom amigos” citira deo saopštenja objavljenog na zvaničnom sajtu meksičkog ministarstva spoljnih poslova, u kojem doslovno piše da „Vlada Meksika u potpunosti podržava proces za ime u UN i sve dok se ne reši spor oko imena, u celokupnoj bilateralnoj i međunarodnoj komunikaciji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji će se obraćati saglasno rezoluciji ON”.

Portparol makedonskog MIP-a Petar Čulev nije demantovao ovakve informacije, ali je objasnio da MIP nema nikakvu oficijelnu potvrdu za bilo kakve promene u odnosima sa Meksikom i Kongom. I šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski decidirano je odbacio „špekulacije” grčkih vlasti i medija, rekavši da je u telefonskom razgovoru sa panamskim kolegom Samuelom Luisom Navarom obavešten da je reč o špekulaciji i da  nema promene u odluci da se sa Makedonijom komunicira pod njenim ustavnim imenom.

Pozivajući se na izvore u diplomatskim krugovima, skopska televizija A-1 je objavila da je grčka diplomatija do sada ostvarila zvanične kontakte sa vladama sto zemalja koje su Makedoniju priznale pod ustavnim imenom i da su mnoge prihvatile da u komunikaciji sa Skopljem upotrebljavaju privremenu referencu BJRM. Ista televizija navodi da vlasti u Atini za ubeđivanje koriste svoju moćnu trgovačku flotu čije usluge koriste ostrvske zemlje, ali i da mnogima, kao u slučaju Konga, obećava materijalnu pomoć, pre svega staro naoružanje, koje zamenjuje novim.

Predstavnici makedonske opozicije za ovu pojavu okrivljuju makedonsku vladu, optužujući je da je „nedopustivo sasvim zabatalila diplomatsku borbu za očuvanje ustavnog imena”. Visoki funkcioner Liberalno-demokratske partije Andrej Žernovski je sublimisao mišljene opozicije izjavivši: „Ova vlada ne samo što nije uspela da stekne nove prijatelje, već je neaktivnom politikom prouzrokovala da nas sve veći broj država oslovljava sa BJRM.”