O podeli niko (zvanično) ne razgovara

Ujedinjene nacije, prema nezvaničnim informacijama koje su preko pojedinih medija u javnost procurile sa poverljivih razgovora o rekonfiguraciji Unmika, predložile su „administrativnu podelu” severa od ostalog dela Kosova. Predlog da se Euleks rasporedi južno od Ibra, prema pisanju nekih kosovskih medija, „daleko od očiju javnosti”, predstavnicima vlasti u Prištini zvanično je probao da predstavi izaslanik Ujedinjenih nacija Endrju Ledli, ali su vođe kosovskih Albanaca odbile da ga saslušaju do kraja i napustili su sastanak. U zvaničnoj verziji ovog događaja potvrđeno je samo da su se predstavnici kosovskih institucija sastali sa izaslanikom UN. Vlasti u Prištini, međutim, tvrde da nikakvog pisanog predloga o administrativnoj podeli nije bilo kao i da je malo verovatno da će Ledlijev predlog o rekonfiguraciji Unmika u šest tačaka (o kojem se pregovara u najstrožoj tajnosti posebno intenzivno poslednjih nedelju dana) dobiti podršku albanske strane.

Naši pokušaji da dođemo do zvanične informacije da li je Beogradu upućen predlog o administrativnoj podeli po Ibru, juče su ostali bez rezultata. Iako je pre nedelju dana portparol Unmika Aleksandar Ivanko potvrdio da Ledli razgovara i sa prištinskim i sa beogradskim vlastima, do danas je nepoznato ko u Beogradu pregovara sa njim. Uspeli smo samo da saznamo da se među „ljudima zaduženim za Kosovo”, sa kojima, kako je Ivanko rekao, Ledli pregovara u Beogradu, ne nalazi niko iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Ministar za KiM Goran Bogdanović juče nam je na pitanja: „Da li je izaslanik UN za posredovanje u dijalogu Prištine i Beograda o rekonfiguraciji Unmika Endrju Ledli predložio srpskoj strani administrativnu podelu severa od ostalog dela Kosova? Ako jeste, ko je razgovarao o tome sa njim?, odgovorio sledeće: „Niko iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju nije razgovarao sa g. Ledlijem. Niko iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju nije razgovarao na temu administrativne podele Kosova i Metohije ni sa jednim sagovornikom”.

A na naše pitanje da li, ako je ovakva podela predložena, to znači uvod u podelu Kosova i da li to znači da bi Srbija pristajanjem na administrativnu podelu pristala na podelu Kosova po Ibru, ministar Bogdanović je odgovorio: „Naš interes i dalje ostaje isti, a to je suštinska autonomija Kosova i Metohije u okviru granica države Srbije”.

Jedini koji su se za sada izjasnili o navodno predloženoj administrativnoj podeli po Ibru jesu dvojica bivših premijera Kosova Agim Čeku i Bajram Redžepi koji tvrde da je ovakva, i bilo kakva druga podela neprihvatljiva.

Redžepi je juče rekao da predlog o administrativnoj podeli Kosova „nije imao u rukama”, ali da on „nema šta da doda onome što su u vezi sa ovim predlozima rekli premijer i predsednik Kosova” (predstavnici kosovskih institucija juče nisu komentarisali navodni Ledlijev predlog, a ideju o podeli Kosova odbacili su poslednji put u septembru, reagujući na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da bi Beograd mogao da razmišlja i o podeli ukoliko prethodno budu iscrpljene sve ostale mogućnosti).

On je objasnio da je takav predlog u „suprotnosti sa Ahtisarijevim planom” i da „ne mogu biti dve administracije na Kosovu”.

Da „Euleks ne treba smatrati legitimnim ako se ne širi na celoj teritoriji Kosova” smatra i Agim Čeku koji je prekjuče zatražio da vlasti u Prištini proglase sever Kosova „zonom posebnog interesa”.

„Ako se taj deo Kosova proglasi zonom posebnog interesa, to znači da se tamo mora osigurati prisustvo državnih zvaničnika Kosova. Ti zvaničnici bi tamo radili i bili državni autoritet Kosova”, rekao je Čeku, dodajući da bi takve mere bile privremene.

On nije isključio ni mogućnost upotrebe „sile” u cilju uspostavljanja autoriteta prištinskih institucija na severu Kosova.

„Upotreba sile je zadatak svakog organa bezbednosti. Ne bih rekao upotrebu nasilja, ali sile, ako je to potrebno. Funkcionisanje države i vlasti u svakom delu zemlje je zadatak institucija, koje imaju svoje instrumente i ovlašćenja. Sila je jedno od tih ovlašćenja”, rekao je Čeku.

„Čeku potcenjuje koliko Srbija može daleko da ide kada je u pitanju sever Kosova”, rekao je juče za „Politiku” bivši šef diplomatije Goran Svilanović, komentarišući ovu izjavu bivšeg kosovskog premijera i dodao: „Ne mogu da zamislim situaciju da Mitrovica bude manje vezana za Srbiju”.

Na pitanje da li misli da bi Srbija mogla da uzvrati silom da bi odbranila sever Kosova, Svilanović nije hteo direktno da odgovori, ali je to učinio na pitanje zašto Srbija ne bi tako daleko išla i kada je u pitanju ostatak Kosova: „Zato što je izgubila četiri rata”.

Svilanović smatra da će ideja o podeli doći na „dnevni red” kada i ako budu iscrpljene sve ostale mogućnosti, ali da se to neće desiti pre nego što Međunarodni sud pravde da svoje mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Kosovo je de fakto podeljeno, a da li će biti i de jure, zavisiće od Srbije”, kaže Svilanović. On tvrdi da već neko vreme ima „apela” pojedinih evropskih država da Srbija predloži podelu. Čak i ako Srbija pristane na navodni Ledlijev predlog o administrativnoj podeli po Ibru, to, tvrdi Svilanović, još neće značiti da je pristala i na konačnu podelu Kosova. Ako do „korekcije granica”, kako podelu naziva Svilanović, dođe, apetiti obe strane biće mnogo veći nego što je realno. A sada je realno, dodaje, da Srbija u toj podeli dobije sever.

„Priča o podeli opterećena je strahom za stanovništvo koje bi ostalo iza tih granica. Srbi se boje pregovora o liniji podele, ali o tome ipak treba da se pregovara. Treba, međutim, pošteno reći da je cena podele izuzetno visoka i da je to srpsko priznanje ostatka Kosova kao nezavisne države”, dodaje naš sagovornik uz podsećanje da je ideja o podeli južne pokrajine postojala i u prethodnim vladama.

Da podsetimo, pre dve godine o podeli kao mogućem rešenju govorila je i Sanda Rašković-Ivić, tada predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Dušan Proroković, bivši državni sekretar za KiM, za „Politiku” je nedavno izjavio da se takav predlog pojavio na sredini pregovora o statusu Kosova i da je Rašković-Ivić „samo citirala izjave nekih stranih zvaničnika sa kojima je tada razgovarala”.

„Priča o podeli bilo je i 2002. godine i njih su iznosili, nezvanično, političari koji su lobirali za tu ideju i to čak nisu bile inicijative njihovih država već njihove lične”, rekao je tada za „Politiku” Proroković.

Najviše što je DSS predlagao, objasnio je on, bila je funkcionalna podela Kosova, koju je Slobodan Samardžić, tadašnji savetnik tadašnjeg premijera, 2004. godine ugradio u plan Vlade Srbije za KiM. Tu se radilo o funkcionalnom odvajanju, a ne o teritorijalnom, o dualnom sistemu vlasti, bez podele”, objasnio je Proroković.